JUS standardizacija

standardi i propisi u jugoslaviji

RAZUMLJIVOST GOVORA I OBAVEŠTENJA NA JAVNIM MESTIMA

Dr Dušan D. Kalić, dipl. ing.,

Istraživanja razumljivosti govora pripadaju interdiscip/inarnim naukama. Ono što je zajedničko sa građevinarstvom i arhitekturom, to je oblikovani prostor u kome se govori i sluša, pa nije slučajno što se takav prostor ceni, između ostalog, I po razumljivosti koja se u njemu pOostiže. Kriterijumi za ocenu, pa ı sama metoda za ispitivanje razumljivosti, u svetu još nisu regulisani standardima, pa nisu ni kod nas, mada se na tome radi već duže vreme na međunarodnom nivou. Savezni zavod za standardlzaciju otpočeo je sa izradom takvog standarda — JUS U.J6.400: „Ispitivanje razumljivosti u prostorima i prostorijama — metoda merenja i procenjivanja“.

Informacije se prenose na veliki broj načina; jedan od uh je govor. Kada nešto govorimo, želimo uvek da prenesemo neku poruku ili obaveštenje. Nije svejedno da li će onaj kome je poruka upućena biti u stanju da je razume, 1}. da je primi, pa je razumljivost govora od prevashodnog značaja.

Kvalitet govornika

Kada čovek govori, proizvodi se zvuk vrlo specifičnih karakteristika, koje se odmah prepoznaju da se radi o govoru. Međutim, to još ne znači da se takav govor i razume. U tom pogledu govor se ocenjuje prema kvalitetu izgovorenih glasova, reči i rečenica. Kod glasova se ceni artikulacija (za labavu artikulaciju kaže se da je loša), kod reči je važan akcenat (koji može biti pogrešan ili nedovoljno izražen), a kod rečenica je bitna melodija. Za dobru razumljivost najvažnija je dobra artikulacija, a odmah zatim pravilno akcentovanje. Melodija rečenice je od manjeg značaja, ali nije zanemarljiva. U drugim jezicima ovaj redosled važnosti može biti drukčiji.

Uticaj okoline

U narodu se kaže, ako želimo da nas neko razume što smo hteli da kažemo da to moramo reći ,,jasno i glasno“. Međutim, takav govor je samo prvi, početni, uslov za ispravni prenos informacija govorom. Očigledno je da i

sredina u kojoj se nalaze govornik i slušalac igra veliku ulogu. Slabo će nam pomoći jasan i glasan govor u nekoj tkačnici gde je buka toliko velika da sami sebe ne čujemo. Ili ako se nalazimo u nekom hodniku od izglačanog kamena gde sve ječi kao u nekoj katedrali. Mora se imati na umu da na izgovorene reči utiče akustički kvalitet okoline: buka, jeka ı odjek. Na to treba dodati još ı uticaj rastojanja između govornika ı slušaoca: nije svejedno da li je onaj kome hoćemo nešto da kažemo udaljen od nas 10 m ili 500 m, pa treba voditi računa još i o dovoljnoj jačini. Po jačini razlikujemo viku, glasan govor, normalni govor, tih govor i šapat. Govor može biti prirodan, bez ikakvih tehničkih pomagala, ili pojačan pomoću elektroakustičkih i električnih uređaja.

Efekat buke, jeke i odjeka je takav da smanjuje razumljivost govora, pa što su ovi veći, govor se sve manje preDoznaje i izgleda kao da je ,,maskiran“. U pogledu udaljenosti, efekat se ogleda u tome što se smanjuje praktično samo jačina govora. Ove četiri veličine, buka okoline, jeka, odjeci i jačina govora utiču na razumljivost kombinujući se međusobno, dakle nisu nezavisne jedna od druge. Na primer, što je govor glasniji, buka okoline će manje smetati; slično, što sredina više Ječi, buka okoline će više smetati, ali zato Što je jeka veća, govor bi trebalo da bude tiši. Često nije lako naći pravu meru za sve te uticaje. Prema tome, drugi uslov za dobro razumevanje govora je da buka okoline bude što manja, da okolina u kojoj se govori što manje ječi i da nema odjeka, i da pri svemu tome govor bude dovoljno ali ne preterano glasan. Što manja buka se postiže dobrom zvučnom izolacijom neposredne okoline govornika ı slušaoca, a smanjenje jeke i odjeka postiže se specijalnom akustičkom obradom prostora u kome se govornik i slušalac nalaze. Zato se i prave radio studija.

Razglas — pojačani govor

Izrazito se razlikuju dva slučaja: kada se radi o prirodnom govoru i o govoru koji je na veštački način pojačan. U današnje vreme prirodni govor za obraćanje većem

141

Standardizacija 1983./br. 5—6