JUS standardizacija

— topljive osigurače (uključujući visokonaĐonske, nisko naponske i minijaturne)

— odvodnike prenapona

— kondenzatore i otpornike za elektronske uređaje

— električne ventilatore za domaćinstvo i slične primene

— telekomunikacione vodove (uključujući kablove za radiofrekvencije, talasovode i njihov pribor, kablove i žice za niske frekvencije i optičke provodnike)

— poluprovodničke komponente (uključujući integrisana kola i mikroprocesore)

— bezbednost električnih aparata za domaćinstvo (uključujući komercijalnu opremu za ugostiteljstvo i električne aparate za poljoprivredu)

— elektromedicinske aparate

— bezbednost uređaja za obradu podathka i kaneelarijskih mašina

— sunčeve fotonaponske energetske sisteme

Ovde je značajno napomenuti odluku SC 23 C za svetski

sistem priključnih naprava za domaćinstvo i slične prime

ne. Većinom glasova je odlučeno da se na šestomesečni

postupak stavi odluka za tip okrugle priključnice 16 A,

250 V”, a po ubrzanom postupku za 16 A 125 V.

3: RAD SAVETA IEC

Savet IEC je održao svoje sastanke 25. i 26. oktobra u prisustvu predstavnika 32 zemlje članice, predsednika ISO dr D.C. Kothari-a, predssdnika CEE B.I. Folcker-a, Generalnog sekretara CEE B.J.N. Janson-a i predssdnika IECO sistema A.G. Manson-a. Iz obimnog dnevnog reda donosimo najznačajnije odluke.

3.1 Izbor novog predesdnika IEC

Savet je izabrao A. Dejou-a (Francuska) za novog predsednika IEC na mesto W.A. Mc Adams-a (SAD) čiji je trogodišnji mandat istekao. Biografija A. Dejou-a data je u biltenu "JUS standardizacija” br. 1—2 od jan./febr. 1984. god. Želimo ovde da istaknemo samo da je A. Dejou predsedavao zasedanju tehničkog komiteta TC 8 za standardne napone, struje i frekvencije u Dubrovniku 1980. god., kao i da je i Jugoslavija podnela svoj predlog za njegov izbor za predsednika IEC. Iz njegovog pristupnog izlaganja posle izbora, iznosimo sledeći deo koji se odnosi na usmeravanje budućeg rada IEC: "Jasno je da mi moramo stalno nastojati da unapredimo našu administraciju i naš sastav. Nekoliko značajnih pitanja u vezi sa ovim je na dnevnom redu ovog zasedanja, od kojih mi neka izgledaju izvrsna. Međiutim, bva razmatranja se neće završiti sutra: svaka organizacija koja je sposobna za život mora biti sposobna da se razvija progresivno, sprečavajući u isti mah nepotrebne prornene. Uveravam vas da ću pokloniti puno pažnje ovom predmetu,

ne gubeći pri tome iz vida naš pravi cilj — izradu ~

214

međunarodnih standarda najvišeg kvaliteta u pravo vreme i to u dva pravca: da se olakša međunarodna razmena i da se pojednostavi rad nacionalnim organizacijama za standardizaciju. U vezi sa ovim rni moramo poštovati činjenicu da je nekad neophodno zadržati se nešto više na međunarodnom nivou — samo ako je ovo UčIinjeno razumno — ako se zna da će ovo postići bolju ekonomičnost za sve zemlje članice”.

3.2 Sledeća generalna zaesdanja Kako nije dobijen poziv ni od jedne zemlje članice za

održavanje Generalnog zasedanja u 1984. god. a kako se svako generalno zasedanje održava krajem godine i

·kako je kratko vreme za pripremanje jednog takvog

zasedanja to je odlučeno da se u 1984. godini održi samo zasedanje Saveta i Akcionog komiteta IEC u Ženevi od 2. do 6. jula.

Za 1985. god. je prihvaćen poziv Kanadskog nacionalnog komiteta da se Generalno zasedanje IEC održi u Montrealu od 20. maja do 1. juna.

3.3 Saradnja sa ISO-om

Po ovom pitanju izneli su dosadašnje rezultate i predloge za budući rad predsednik I!ISO-a dr D,C. Kothari i predssdnik IEC-a W.A. Mc Adams. Obostrano je istaknuto da tehnološki razvoj povećava zonu ”.preklapanja” i da rad tehničkih komiteta obs organizacije postaje povezaniji u mnogim oblastima. Ovo zahteva bolju harmonizaciju radnih postupaka, kriterija za glasanje i pripremu standarda. U cilju bolje koordinacije između ISO — IEC Savet je doneo odluku o formiranju radne grupe od G članova (predsednik, potpredsednik i generalni sekretar IEC, kao i 3 predstavnika nsaeionalnih komiteta koje izabare novi predsednik !EC—a), koja će zajedno sa predstavnicima ISO pripremiti zajedničke stavove za unapređenje saradnje ISO—EIC na bazi predloga oba predsednika.

3.4 Finansijska pitanja

Posle iscrpne diskusije po raznim pitanjima usvojeni su

sledeći zaključci:

— Usvojen je finansijski izveštaj za 1982. god. koji pokazuje suficit od 80.395 Šv. fr., za razliku od 1981. god. u kojoj je bio deficit za blizu 470.000 Šv. fr. Za ovaj popravak finansijske situacije postoje dva razloga: povećana prodaja publikacija koja je dostigla nivo od 2,9 miliona Šv. fr. i na taj način nastavila sa trendom povećanja koji je bio prekinut u 1981. god., kao i značajni napori Centralnog biroa u ekonomičnosti poslovanja na svim nivoima, posebno u pogledu smanjenja broja osoblja (za 10% u odnosu na 1980. god.).

Stendardizacija 1984./br. 78