JUS standardizacija

— IT E

2 ypauiyN

nosti izbora termometra, ostaje problem konvektivnog prenosa toplote koji termometar čini nepodobnim za praćenje izrazito brzih i velikih promena temperature. Treći faktor koji može da bude od znešaja kao izvor moguće greške je uticaj spoljnjeg pritiska. Kada je rezevoar termometra, prilikom merenja, izložen pritisku znatno različitom od atmosferskog neizbežno dolazi do promene zapremine rezervoara termometra usled elastične deformacije stakla. Poznato je, na primer, da za termometar sa rezervoarom prečnika 5 — 7 mm koeficijent pritiska iznosi 0,1? C/bar. U uslovima merenja gde uticaj pritiska može biti znatan, mora da se ustanovi njegova veličina i primeni korekcija u očitavanju.

Poseban izvor greške, koji u mnogome zavisi od ispitivača, je paralaksa,t.j. slučaj kada pri očitavanju osa oka nije upravna na kapilaru termometra. Pošto je skala na odstojanju od živinog stuba u kKapilari, najgrublje greške usled paralakse mogu biti i veće od 1"C. Paralaksa može da se izbegne primenom optičkih uređaja,vizira, sa ili bez moći uvećanja, tako da se pri očitavanju ne javljaju greške. Mogućnost pogrešaka usled paralakse je izraženija kod štapnih temometara.

Međutim, pored ovih grešaka koje se mogu javiti tokom merenja, na tačnost pokazivanja termometra može uticati i „istorija“ termometra, odnosno ono čemu je termometar bio izložen prilikom ranije upotrebe. Promene koje se javljaju u staklu od kojeg je načinjen rezervoar termometra prilikom zagrevanja na visokoj temperaturi, ali još uvek u okviru mernog opsega termometra, i kasnije hlađenje na temperaturi okoline u funkciji su vremena i temperature i zavise od termičke obrade stakla prilikom proizvodnje, od kvaliteta stakla, zatim od vremena izlaganja visokoj temperaturi i od brzine hlađenja a tako-

„e i od pomenute „istorije“ termometra.

| pored visoke tehnologije izrade i maksimalne toplotne stabilnosti stakla u okviru temperaturnih vrednosti upotrebe nije moguće postići idealnu stabilnost za sve uslove upotrebe, te se u zavisnosti od vremena i korišćenja javljaju promene koje se odražavaju na vrednostima koje pokazuje termometar u čitavom opsegu merenja i mogu da se utvrđe u bilo kojoj tački opsega. Za normalne, laboratorijske uslove, najpogodnija je takozvana ,,tačka leda“ temperatura O C koja se lako i dovoljno tačno može reprodukovati u svakoj laboratoriji. Promena u pokazivanju vrednosti u tački leda odražava jednakoznačno promenu u svakom delu skale, odnosno opsega merenja, t.j. i po veličini i po smeru. Odgovarajući efekat promena u staklu od kojeg je načinjena kapilara termometra je daleko manji i za praktične uslove primene termometra zanemarljiv. U odnosu na prirodno ponašanje stakla kao konstrukcionog materijala za termometre, promene zapremine rezervoara mogu biti privremene ili stalne. Privremene promene zapremine rezervoara, dakle histerezis, nastaju pri

brzom hlađenju termometra sa temperature na kojoj je

vršeno merenje na temperaturu okoline, tako da je staklo

od kojeg je rezervoar načinjen zadržalo deo naprezanja, nastalog u uslovima merenja (rastezanje), i na temperaturi okoline, i ,;,tačka leda“ posle hlađenja biće niža nego pre korišćenja termometra za merenje. Ovaj fenomen se naziva i depresija nule termometra ili depresija tačke leda. Termometri zagrevani na visokim temperaturama reaguju nepredvidljivo u pogledu trajanja promene depresije nule i često se godinama na običnoj temperaturi ne mogu povratiti. Depresija tačke nule je, ipak, reproduktivna vrednost, pod uslovom da se termometri hlade u mirnom vazduhu, tako da određivanje tačke leda s vremena na vreme, u kratkom periodu posle hlađenja na ovaj način (u periodu od najviše 1 h), može da se pouzdano koristi kao pokazatelj promene zapremine rezervoara u funkciji vremena i korišćenja.

S druge strane, u slučaju termometara koji se koriste do 100" C, povratak u početno stanje iz depresije tačke leda relativno je brz i za oko 3 dana se pokazivanje termometra vrati na oko 0,01 do 0,02 C u odnosu na početno

stanje. Ovaj fenomen je veoma važan za preciznost koja se postiže živinim termometrima i mora da se uzme u obzir kada se vrše precizna merenja u oblasti od OC do

100” C, jer će termometar pokazivati niže vrednosti nego

obično, ako je kraće vreme pre toga bio izložen višoj

temperaturi. Zbog ovog histerezisa, kod preciznih mere-

nja temperature preporučuje se, odnosno uslovljava, određivanje depresije tačke leda termometra neposredno

posle merenja temperature i korigovanje očitavanja ter-

mometra za nađenu vrednost.

Stalne (nepovratne) promene stakla od kojeg je načininjen rezervoar termometra, imaju kao posledicu nepovratno smanjenje zapremine rezervoara poznato kao ,„,sekularna“ promena. Sekularne promene se povećavaju

vremenom čak i na sobnoj temperaturi, ali su znatno

brže na višim temperaturama. Ovaj tip promena se manifestuje kao povećavanje očitavanja na temperaturi tačke leda. Na niskim i umerenim temperaturama ova promena

može biti postepena i ne mora preći 0,1" C u toku više

godina, ukoliko se termometar ne koristi za merenje

temperatura viših od 15O0"%C. No, stalne promene se

katkad zapažaju i na instrumentima koji se koriste ciklično, na niskim temperaturama, između — 35 i + 25" C.

| na višim temperaturama stalne promene su brže u po-

četnom periodu, a kasnije se brzina promene smanjuje.

Brzina sekularnih promena zavisi od vrste stakla i odgo-

varajuće termičke obrade u proizvodnji. Tako, termome-

tri izrađeni od neodgovarajućeg stakla za temperaturno

područje u kome se temperatura meri, odnosno neade-

kvatno termički obrađeni termometri, mogu da greše i za

više od 20" C posle stalnog grejanja na visokoj tempera-

: turi.

Prilikom korišćenja termometara namenjenih za visoke

259

Standardizecija 1984./br. 9—10