JUS standardizacija

temperature mora da se rigorozno vodi računa da ne dođe do pregrevanja. Za samo par minuta grejanja na temperaturu iznad opsega temperaturne vrednosti termometra pritisak gasa u termometru rnože da dovede do stalne promene zapremine rezervoara, jer i staklo rezervoara može da postane tada plastično, i do pogrešnog (nižeg) pokazivanja temperature.

Pored svega navedenog, termometri mogu biti i mehanički neispravni, t.j. da se usled neodgovarajućeg skladištenja ili rukovanja, odnosno proizvodnje, jave gasni mehurići u rezervoaru ili stubu termometarske tečnosti u kapilari, da se izdvojene kapi tečnosti jave u kapilari, da se u unutrašnjosti kapilare ili rezervoara nađu mehaničke nečistoće|odnosno da postoje defekti u staklu.

Gasni mehurići se lako otkrivaju i uklanjaju. Ako su u rezervoaru, mogu da se otklone tako što se rezervoar termometra rashlađuje u suvom ledu (čvrsti ugljen-dioksid), sve dok se sva tečnost ne povuče iz kapilare. Pri tome se termometar može lako lupkati prstima. Mehurići u kapilari se mogu otkloniti i zagrevanjem, tako da se tečnost potisne kroz celu kapilaru do ekspanzione komore, a potom polagano hladi termometar i tečnost povlači u kapilaru. Pri tome je takođe potrebno termometar lupkati o dlan. Postupak zagrevanjem ograničen je samo na termometre za merenje temperature do 250? C. Slično se postupa prilikom otklanjanja mehurića gasa u termometrima koji imaju kontrakcionu komoru.

Kod termometara sa organskim tečnostima može se javiti destilacija i kondenzovanje neobojene tečnosti u gornjem delu kapilare i u ekspanzionoj komori, i oni se redovno moraju proveravati u tom pogledu. Spajanje tečnosti se-i u ovom slučaju vrši pažljivim zagrevanjem. Ako je ekspanziona komora puna tečnosti, onda prethodno treba zagrejati ekspanzionu komoru, potisnuti tečnost delimično iz nje, pa tek onda vršiti spajanje tečnog stuba zagrevanjem rezervoara. Kod ovog postupka mora se voditi računa da organske tečnosti kvase staklo, te posle zagrevanja termometra, pri hlađenju, rashlađivati samo rezervoar termometra a ne i kapilaru.

Izdvojene kapi termometarske tečnosti u kapilari, koje su posledica mehaničke separacije, mogu se spojiti sa tečnošću u termometru pomoću zagrevanja. Ako se kapi ponovo jave posle hlađenja to može biti znak da je došlo do oksidacije žive ili da se javio defekat na unutrašnjoj površini kapilare, i takav termometar nije za upotrebu. Mehaničke nečistoće u kapilari često se mogu videti i golim okom. Ako su posledica proizvodnog procesa — komadići (zrnca) stakla, vlakna ili prašina, takve termometre treba izbaciti iz upotrebe. Ovi defekti termometra retko promiču proizvodnoj kontroli.

Nečistoće mogu da se žave i tokom upotrebe, kao posledica korišenja neodgovarajućeg materijala prilikom izrade. Na primer, kod termometara sa živom kod kojih je

260

gasni prostor punjen vazduhom, brzo će se javiti čestice oksida žive.

I najzad, kod stakla od kojeg je načinjen termometar dolazi do promena i pojava belih mrlja ili naslaga, kao posledica kristalizacije. Očigledno je da takvi termometri nisu više za upotrebu.

Defekti u staklu kod termometara mogu biti različiti i uglavnom se ne tolerišu, jer usled njih može da dođe do suženja kapilare, pojava zadebljanja na kojima mogu da se jave pukotine i sl. Defekti stakla su pokazatelj da stabilizacija stakla nije odgovarajuća, pogotovu kod termometara za visokotemperaturna područja.

Pri zvaničnom pregledu termometara vrši se detaljnije ispitivanje svakog instrumenta u pogledu niza drugih karakteristika, koje se ne odražavaju na tačnost, ali svakako na trajnost i pouzdanost termometra u upotrebi.

Kada se za merenje temperature koriste, ili žele da koriste stakleni termometri, treba da se vodi računa o sledećim momentima:

a)- o mestu rezervoara termometra:

— da li će odabrano mesto dati pravu, reprezentativnu informaciju o temperaturi, i — da li će termometar, ako je tako postavljen, pokazivati ili postići temperaturu medijuma; b) o izboru termometra u pogledu:

— opsega i veličine podeljka na skali,

— dubine uranjanja, odnosno tipa termometra prema upotrebi,

— osetljivosti i vremenskog odziva,

— oblika (štapni ili sa zaštićenom skalom), i

— dobijanja rezultata dovoljno, ali ne i mnogo preciznijih nego što je potrebno za informaciju:

c) o postavljanju termometra, naročito u pogledu:

— izbegavanja uticaja spoljnih izvora toplote koji mogu da utiču na pokazivanje temperature na termometru, — neodgovarajućeg osvetljavanja za očitavanje, i

— paralakse pri očitavanju.

Jugoslovenski standardi

U okviru jugoslovenske standardizacije postoji niz standarda, uglavnom u grupama B.E4 i U.J5 koji su doneti u skladu sa trenutnim potrebama ili u postupku prihvatanja standarda ISO. U njima je obuhvaćen manji broj termometara za opšte namene, ili pak specifičnih konstrukcija (Bekman-ov termometar, kalorimetrijski termometri i slično). Osnovni principi konstrukcije termometara utvrđeni su standardom JUS B.E4.351 u skladu sa odgovarajućom ISO preporukom R 386; u planu je revizija ovog standarda u 1985. godini, budući da je i ISO preporuka prerasla u međuvremenu u standard. U planu revizije je i

Standardizacija 1984./br. 9—10

70

(ih

MU,

e.

187

Va,