JUS standardizacija

standardi ı propisi u jugoslaviji

RAZVRSTAVANJE POGONSKIH MEHANIZAMA TRANSLATORA (REGALNIH VILJUŠKARA)

NA OSNOVU FEM PROPISA

Milan Stanković, dipl ing.

Deveta sekcija FEM* izdala je februara 1978. god., propis br. 9.512, koji se odnosi na razvrstavanje pogonskih mehanizama translatora**.

S obzirom na činjenicu da je, od vremena pojave ovih propisa pa do danas, došlo do široke primene translatora u novoizgrađenim modernim skladištima, smatram korisnim da sa propisi predoče širem krugu tehničkih stručnjaka, u cilju pokretanja inicijative da se ova oblast obuhvati i jugoslovenskim standardima.

Kada se radi o industrijskim dizalicama, koje imaju dosta sličnosti sa translatorima, već postoje standardi koji obuhvataju pogonske klase, nazivne nosivosti, visine dizanja, radne brzine itd. Logično je zato da i za translatore treba da postoje slični propisi i standardi.

FEM 9.512 obrađuje:

— nazivne nosivosti translatora

— radne brzine translatora

— klase radnog vremena

— režime opterećenja pogona dizanja

— pogonske klase za mehanizme dizanja — režime opterećenja pogona vožnje

— pogonske klase za pogon vožnje

— vek trajanja mehanizama translatora

1. Nazivne nosivosti translatora

FEM propis 9.512 obrađuje nazivne nosivosti slično kao i JUS M.D1.021 (Nazivne nosivosti industrijskih dizalica) i predlaže da se vrednosti nazivnih nosivosti moraju birati iz reda brojeva R 10,:npr., (u kg): . .. 250, 315, 400,

* FEM (Federation Europ6enne de la Manutention) je udruženje evropskih proizvođača transportnih uređaja koje obuhvata 16 zemalja i ima za cilj internacionalnu saradnju u oblasti porizvodnje i standardizacije ovih uređaja.

** Umesto termina translator često se sreću i termini: regalna dizalica ili regalni viljuškar (opisno bi se moglo reći — regalni šinski viljuškar).

500, 630, 800, 1000, 1250, 1600, 2000, 2500 ...

Ovaj niz brojeva odlično pokriva nazivne nosivosti koje se najčešće zahtevaju.

Pod nazivnom nosivošću podrazumeva se ukupno korisno opterećenje koje obuhvata:

— masu materijala koji se transportuje — masu palete, sanduka i sl. — masu pakovanja

2. Radne brzine translatora

Za radne brzine translatora, FEM propis preporučuje niz brojeva reda R 10 npr.,-{u m/min):

..: 1;1,25;1,6;... 20;25;31,5;40;... 63; 80;100; 125; 160.

Ova preporuka je u skladu sa JUS M.D1.023 (radne brzine industrijskih dizalica) gde se takođe predlaže niz istog reda brojeva i to počev od 0,1 pa do 320. · Pod terminom radne brzine ovde se podrazumevaju brzina vožnje, brzina dizanja i brzina kretanja viljuški.

Radne brzine translatora realizuju se ugradnjom elektro motora jednosmerne struje i dvobrzinskih ili trobrzinskih elektro motora naizmenične struje. Kako se kod višebrzinskih motora promene brzine realizuju ili promenom broja pari polova (kada je odnos brzina 1:2, 1:4 ili 1:8) ili formiranjem grupe od dva elektro motora sa međureduktorom (kada je odnos brzina 1:10 ili 1:20) jasno je da će biti lako pridržavati se predloga FEM propisa u pogledu brzina.

3. Pogomske klase translatora

Što se tiče podele u pogonske klase, propis 9.512 daje posebno uputstvo ·za razvrstavanje pogona dizanja, a po-. sebno za pogon vožnje. Međutim pre same podele na pogonske klase definišu se pogonski uslovi i to:

— klase radnog vremena — režim opterećenja

251

OOU O ––—–GGSSCS o IS Ir CC.

Standardizacija 1984./br. 9—10