Књижевне новине, 15. 10. 1981., стр. 2
сађетобање
Друштвени положај књиге
У организацији Градског к Београда 9. октобра је одржа
омитета Савеза комуниста но саветовање о актуелним
питањима друштвеног положаја књиге и издавачке делатности у Београду. Уводно излагање поднео је Васо Милинчевић. Са овога састанка објављујемо краће неауџторизоване изводе.
Расцепканост . и нерационалност =
Басо Милинчевић А
Неодржива је- чињеница да ( цени књите хартија и графи чке услуге заједно са трговином учествују са 80 а да само 2092 средстава остаје за ос новног творца књиге аутора, затим за акумулацију издавача, за издавање нових дела, за трошкове пропаганде и др. То више није само економски проблем него и политички, и кује турни и развојни и тако се мо ра и разматрати.
Мказивано је на позитивне примере У издавачкој делатности, у повезивању. издавачких организација око неких пројеката, пласмана књита и друго, али то су ипак изузеци, а пра вило је расцепканост, нерацио налност, несинхронизованост 'У издавачким _ плановима, мали тиражи и посебно нерешен про блем тржишта књиге, али 10 опет није само издавачки проблем него културни и друштвени и образовни што је посебно извесно како ствари сада стоје — дугорочни. Посебно забрињава чињеница да даље расту залихе код свих издавачких ојганизација у односу на претход не године, док продаја између издавача често иде у стилу краЂе и прекрађе звона, ти мени нудиш своје издање уз рабат од 4фј а ја ти то исто издање могу дати за 700.
Наравно то су карикатурални
случајеви, али очигледно је ла.
се у тој области мора ићи на самоуправно повезивање и си-
стемско решавање тих питаан (=) к Опредељујући се. за књигу.
као основно .културно добро друштвена заједница је и библиотечку делатност прогласила као делатност од посебног друштвеног интереса, Међутим, у ситуацији када библиотека према наведеним подацима откугеђују свега 2-3%• годишње из давачке продукције књига оне тешко могу да врше своју праву друштвену “и културну Функпију. Слично као и код издавача и библиотеке претежан део скромног колача од чита вих 8547 дају на хладан потон трошкова пасловања, а онај остатак мањи од 15 на куповину књига. Јасно је да се таквим средствима не може остваривати прокламована нолитика... и да ће она остати као
2 КН_
· Поменути
декларативан а не стваран еле менат укупне културне политике. С друге стране, прилично је
извесно и то да у постојећим у-.
словима мало има изгледа да
се та средства повећају преко.
СИЗ-а културе. Наравно, то не
значи да СИЗ културе треба да'
дигне руке од књиге зато што нема довољно средстава. Него мора да изналази друге облике како да књига буде доступна сваком радном човеку и грабанину и на радном месту и у ме сту становања па било на раз вијеном или неразвијеном региону. Нека решења су и у овом домену на помолу. Пре свега, склопљени Самоуправни споразум о пословној сарадњи и из давању и пласману публикаци-
ја између заједнице матичних
библиотека и групације издавача у Привредној комори пружа реалне услове да се задовоље друштвени, стручни и економ-
Такав пасиван однос колектива према савету води опет схватању савета као облика друштвеног надзора, као неке врсте цен зуре, а не као активне везе са свим оним срединама у којима живе и раде радни људи и граБани којима је књига намењена. Ово је утолико важније ис таћи што се ни рад савета не своди само на уочавање илдејних промашаја или исправљање почињених грешака, него представља начин да се брже, критичније и селективније ос тварују постављени циљеви, да се јасно утврбују основни
_ правци програмске усмерено
сти и да се поузданије поста-
вљају и остварују перспективе“
самог радног колектива.
Рефератска публицистика
О томе су дати и, посебни проценти у материјалу. Међутим, скренуо бих пажњу на податак да је у прошлој 1980. тодини, дошло до — смањивања у области издања и друштвених наука, односно 1976.
то износи више од 10%о. А видне.
су и тенденције, комернијализација у овој области. Посебно када је реч о домаћој политичкој литератури. Намеће се зато потреба да се критички раз товара о марксистичкој и по литичкој литератури, јер рефератска публицистика која се јавља као конјунктурна роба не може и не сме заменити пра
ви организовани рад на систе-.
матском објављивању, како кла сика марксизма тако и оних нових достигнућа која помера-
Имао сам прилика да видим да се општинске заједнице културе баве и пословима око књиге, да објављују књиге, које, судећи по квалитету, не би требало објавити, Јасно је да ми нисмо успели да попунимо тај, на известан начин, празан простор, и да боље антажујемо новчана средства која су новом прерасподелом остала у општинским заједницама
културе.
ски интереси пи библиотека и издавача и издавачке, делатности. Е :
"Као непосредни резултат тога Споразума требало би да буде скраћивање пута од књиге
до читаоца с једне стране, и је
динственом и једнократном 0брадом књиге на извору, како се каже, а с друге стране повећавањем броја књига и ства
рањем јединственог информа-_
тивног система што би омогућавало и бржи проток информација и већу функционалност. у Споразум обухвата низ заједничких послова и договарања почев од заједничког планирања и тике и обраде публикација до повећања библиотечких фондова и популарисања књига, Укључујући организовање књижевних сусрета са ауторима, разних изложби књита, предавања п разговора, отварањем нових библиотека у већим ралнам колективима и мањим насељима. итд:
. - Савети
Има, такође, појава да се друштвено-политичке организације, самоџправни органи у колективу, каткад само формално, пили из чисто пословног угла
баве питањима програма и уре- · Бивања. издања, препуштајући.
суштинску расправу о томе пословодним и стручним органи-
"ма и програмском савету који
се схвата као искључиви носилац друштвене олговорности.
издавачке поли- -
Драган Драгојловић
ју друштвена сазнања унапред и савременим научно-марксистичким резултатима осветља-
__ вају даље путеве наше ствар"ности, нашега развоја. (...)
Књиге и извоз
Милорад Павић
М тренутку кад сви говоримо о потребама извоза мислим да не можемо се оглушити о аде кватном третману књиге. Проблем извоза књиге је један од јако важних проблема и њему морамо посветити одређену па-
_жњу. · 5
· Издавачи су дошли у положај да не могу да извозе књигу ни онда када би били у су туацији поштарина.
С друге стране, упозорио бих да постоји једно тржиште, _ једна константна глад у свету за одређеном ВРстом наше књиге која се хро-
о
управо због високих
· константно |
нично не задовољава. То могу да поменем зато што је то непосредно у вези са мојом струком и даћу неколико информација о ситуацији семинара за југославистичке студије на у нинерзитетима у свету. Ти семинари, као што је познато, када је реч о нашој књизи, 0 књизи из СФРЈ, они су хронично неснабдевени — спадају ме Бу најслабије снабдевене семинаре у свету уошште. То су стотине и стотине института који су потенцијални купци наше књиге итонесамо упбеничке литературе, на то бих хтео да у позорим, него инаше текуће књижевне продукције. Дакле то је једно огромно незадовоље
_но тржиште. Мислим да се м:
не можемо оглушити из идеоло тиких, из културних и економ ских разлога о то тржиште. Те тржиште тражи и ово је трену так да се учини све да се изме не инструменти који ометај комуникацију са тим тржи:
Књига као културно добро
Зоран Глушчевић
Основни проблеми у вези с друштвеним. статусом КЊИ настају у првом реду 3007 тот што није разрешена нити < ацекватно разрешава основе противуречност коју књига н си у себи као потрошна роба као културно добро. Као потр: шна роба она зависи од св: оних законитости и механиз ма којима је изложена на т жишту и свака друга роба, до као културно добро она уке џ себи тржишни карактер из хтева третман који одговај културним и другим интерес ма друштва као целине.
Како помирити ове две нр тивуречне особине ми до се нисмо успели да разрешим Третман књиге као културн добра подразумева да се, изу Њу осталог, уводе низ олакш на у свим фазама целовит производно-дистрибутивног ш цеса кроз који књига прола као роба. Практично, то би : међу осталог значило да тре увести повољне кредитне уС ве како би се стимулисала 8 изводња и куповина књиге.
ТИто се тиче дистрибутиве ланца треба неизоставно и. стематски приступи прош ривању како књижарске та и библиотечке мреже. Ме! тим, изван овога постоји 8 других проблема који се нет гу решити никаквим једнокр ним мерама него захтевају = поступака и напора који односе на побољшање одно привређивања. Сада се ки налази у зачараном ланцу. међу произвођача хартије, давача, штампара, библиоте: ра, књижара, при чему све карика овог ланца има с» нерешене проблеме а сви
Утврдили смо да би, само на беотрадском подручју уштеде и времена и средстава и кадрова биле седам пута
веће ако с набавку и обраду књига.
бисмо, на- пример, организовали координирану-
На општини Стари град имамо пет књига по становнику, а на општини Раковица 0,73. А у општини „Раковица се три пута окрене књижни фонд, п ту јг и. највећа ;
читаност књига.
_ Симо Бабић
=