Naša stvarnost
U ŠPANIJI
anarhističkih metoda. Evo šta piše jedan anarhista-radnik u martu ove godine;
»iIskustvo stečeno u drugim zemljama pokazuje da za odupiranje fašističkoj reakciji koja raspolaže jednim moćnim aparatom ugnjetavanja, jedinstvo radnika protiv diktature je moguće... Nije trenutak da se spava; treba u ovom trenutku biti na Ooprezi; ta pitanja ne interesuju samo jednu zemlju već ceo SVet«...
Mišljenje ovog anarhiste dele hiljade i hiljade anarhista.
Posle izbijanja pobune španski a2narhisti na putu traženja saveznika u borbi protiv reakcije idu još dalje, napuštajući svoju spendidnu usamljenost i svoje sterilne metode. Karakterističan je u tom pogledu jedan poziv koji upućuje sitnoj buržoaziji Jedan 4anarhistički list. |
L'Oeuvre, Pariz 22-VIII
„Times” o situaciji u Španiji
London, 31 avgusta
Saradnici „Times”-a za vojne stvari ovako posfavljaju situaciju na španskim bojištima:
„Posle šest nedelja gradjanskog rata u Španiji mogućno je sada Ocrtati u izvesnim „granicama položaj vlade i pobunjenika.
Uprkos nade pobunjenika da · će brzo zauzeti Madrid, vlada još uvek gospodari prestonicom, a pobunjenici su zaustavljeni, pa čak i potisnuti. Psihološki efekt brzog i uspešnog udara, na koji su pobunjenici toliko računali, izgubljen ie. U centralnim delovima Ššpanije vlada je održala svoje pozicije i zauzela neke nove, tako da je oma u fim krajevima stvatno u dobitku, ma da nije imala nekih naročito ubedljivih pobeda.
Glavno je pitanje sada koja će strana pre modernizovati svoju Voj-
63
sku, jer sa gledišta opreme, organizacije u vodjenju operacija, rat u Španiji je sasvim starinski.
Vlada raspolaže jednim značajnim preimućstvom. A to je moral antifašističkih milicija, naoružanih radnika, rudara, seljaka i gradiana. Vlada ima malo dobro uvežbanih odeljenja i vodja, kao što je odred generala Mangada, koji operiše oko Madrida. Vlada je odlično opremljena municijom, mitraljezima i poljskom artilerijom, ali njena protivavionska artilerija i avijacija zaostaju za pobunjeničkom.
Mornarica |e većim delom uz vladu, ali ratnim brodovima upravlja „Savet mornara”, kome nedostaju znanja iz oblasti medjunarodnog pomorskog prava, što su dokazali poslednji incidenti, koji, ako se ponove, mogu da donesu mnogo neprilika vladi. I najzad vlada ima u svojim rukama bezmalo sva pristaništa.
Preimućstvo pobunjenika se ogleda u bolje uvežbanoj i disciplinovanoj vojsci, ma da su prvih dana gradjanskog rata pobunjenički oficiri i odredi bili tučeni od radnika sa pištoljima i kuburama. U ređovima pobunjenika nalazi se dobar broi spremnih oficira i jedan ili dva generala, koji nisu samo obične figure, kao šlo je slučaj sa generalom Molom, koji se istakao brzom akcijom na aragonskom frontu.
Ali ima znakova o neslaganju izmedju generala i osećanju da „general Franko nije ispunio ono što se od njega očekivalo.
Vrlo je sumnjivo da li |e većina pobunjeničkih vojnika srcem uz pobunu i nije nemogućno da oni u danom trenutku prebegnu na vladinu stranu. Marokanske trupe, sedam hiliada na broju, opasna su skupina spremne na pljačku i najgore.