Naša stvarnost

GOSPODARSKA SLOGA

Gospodarska sloga je organizacija kola je nikla iz prakse. Nikakve teorije nisu njoj prethodile, nikakva literatura nije pratila nieno stvaranje, praksa je bila njen jedini pokretni motiv, praktično iskustvo akumulisano godinama bila ie podloga svesti kod seljaka o potrebi jedne organizacije, čiji cilievi bi trebalo da budu, uglavnom, oni, koje je kasnije Gospodarska sloga formulisala, ali ne više na osnovu čiste prakse samih seljaka, nego komponujući tu praksu sa jednom čistom političkom praksom, konkretno praksom H.S.S. |

Dakle, prva činjenica koju treba analizirati jeste praksa iz koje je ponikla ideja Gospodarske sloge. Druga činjenica koiu treba podvesti pod analizu, jesu ti spolini, neekonomski, praktični momenti, koji su čistoj praksi seljaka pridodati, ili bolje, koji su je pokušali ideološki i politički da oboje, kada se Gospodarska sloga organizaciono postavljiala na noge i kada ie odredjivan njen politički i socijalni pravac.

To bi bila prethodna pitania. Tek posle njihovog: rešenia, tek pošto se utvrde, teorijski, komponente i značaj tih dveju praksa i njihov međusobni odnos, istoriiski i dinamički, treba pristupiti analizi socijalne funkcije Gospodarske sloge, njenog ekonomskog značaja, njenih razvojnih tendencija, njenih mogućnosti i njenih eventualnih transformacija.

Šta treba da se podrazumeva pod praksom seljaka? Da li je praksa svih seliaka jednaka, ili lje ona, s obzirom na diferenciranost na selu, nejednaka? Da li, u slučaju da je nejednaka, postoje izvesni zajednički elementi raznih socijalnih i ekonomskih slojeva sela, i da li su baš ti zajednički elementi bili odlučni za aktivnost seliaka, ili je možda praksa jednog dela seljaka pretežnija, odlučnija, da li ie dakle praksa jednih nametnuta, prikazana i kao praksa drugih, kao zajednička praksa svih, kao totalna seljiačka praksa? To su pitanja.

1 To iskustvo formulisao je dr. Rudolf Bičanić ovako: „U prvom redu valja istaći općenito mišljenje, koje vlada u seljaštvu, a to je: sve Što. prodajemo je tako jeftino, a što kupujemo je tako skupo, da si čovjek svakog dana može kupiti sve manje stvari za život svoj i svoje obitelji.” Ekonomist, Zagreb, br. 2, godina II. Ova formulacija dr. Bičanića ie tačna, ali nepotpuna. Ona obuhvata samo onaj moment iz iskustva koji izgleda najočitiji, ali koji ne odgovara na pitanje, koje sami seljaci postavljaju, i na koje odgovaraju opet na osnovu iskustva, zašto su cene seljačkih proizvoda tako niske, odnosno industrijskih tako visoke, i šta bi sve trebalo da se učini pa da se to izbegne.