Naša stvarnost

GOSPODARSKA SLOGA | 69

Generalno formulisana, praksa nije ništa drugo nego određena aktivnost ljudi koja nastaje stalnom razmenom materil|je između čoveka i prirode u jednoj određenoj društvenoi relaciji. Ili drukčije rečeno: to je rad ljudi koji žive»u izvesnim društvenim odnosima, a koljjii tome radu daju određen, specifičan značai. Rad po sebi je\delatnost, jedna stalna, neprestana, kontinuirana delatnost kroz vekove, i kao takav, kao vandruštvena kategorija, izdvojen iz društvene stvarnosti, on ne bi mogao pretstavljati nikakvu praksu u tome smislu, da ta praksa bude osnov ma kakvih društvenih akcija, u ovom konkretnom slučaju Gospodarske sloge. Rad po sebi je, dakle, samo sastavni element ljudske prakse. Primenjivan i izvršivan u društvu, kao društveni rad, on postaje praksa ljudi.

Društveni rad koji je karakterističan za praksu Gospodarske sloge jeste seljački rad, zemlioradnia u najširem smislu te teči (ratarstvo, stočarstvo, povrtarstvo, vinogradarstvo i VOĆaT– stvo) u periodu kapitalizma. To znači da je potrebno prvo ulvrditi, teorijski, suštinu kapitalističke privrede na selu, a zatim, konkretno, utvrditi u kojoj lje meri kapitalizam prodro kod nas na selu, ukoliko je naše selo — teren na kome je nikla Gospodarska sloga — kapitalističko i ukoliko ono to nije, kakvo ie, koji su zajednički elementi i da li ih ima i izmedju nekapitalističke seoske privrede i kapitalizma uopšte, i na kraju kakav odnos (eksploatacioni ili neeksploatacioni) postoi između izvesnih nekapitalističkih prostora u već kapitalistički osvoienom svetu.

Razumliivo lje, da praksa ljudi nije u svim društvenim. formacijama ista. I baš zato jer nije ista i ne može biti ista, pošto rad nije jedini njen element, potrebna je ova prethodna analiza da bi se tačno fiksirao društveni okvir te prakse iz koje je pDonikla Gospodarska sloga. Inače bismo morali doći do potpuno krivih zakliučaka. Tako, ako bismo Gospodarsku slogu posmatrali površno, bez prakse kojia joi je prethodila, i to, recimo, samo njenu funkciju na tržištu, koja se sastoji u prvom redu u podizanju cena, morali bismo doci do zaključka da je ona neka vrsta kartela cena, i time uporediti ie sa raznim industrijskim kartelima. To bi, naravno, bilo pogrešno. Na kraju naše analize videće se i zašto. Sada {e dosta da samo pomenemo da ic kartel udruženje kapitalista, čiji je glavni cili održanje ili povećanje profita, veštačkim podizanjem cena. Gospodarska sloga, međutim, i to možemo već sada anticipirati iz naše analize, nije udruženje kapitalista, i njen cili nije i ne može biti povećanje proTita.?) | 2?) Prema tome {vrđenje profesora Baikića u „Narodnom Blagostanju” od 4 jula 1936 g., da je „Gospodarska sloga privredni kartel via facti”, ne može biti tačno. Ova oznaka mogla bi se jedino primiti kao terminološka kcmparacija. Ali kako kompariranje ovakve vrste često stvara zabunu, i

nikada ne daje potrebnu preciznost pojmova, mišljenja smo da je treba odbaciti.