Naša stvarnost

70 NAŠA STVARNOST

Rekli smo da praksa ljudi u svim društvenim formacijama nije ista. Kako se svet danas nalazi u periodu kapitalizma, današnja praksa ljudi morala bi biti, shematski zamišliena, kapitalistička određena odnosom ljudi prema sretstvima proizvodnje, dakle dvovrsna. Ali mi znamo i iz istorije i iz savremene stvarnosti da pojedine društvene epohe nisu čiste: onč nOsč U svojim nedrima i elemenata iz prošlosti, iz nestalih društvenih epoha, i elemenata budućnosti. Kapitalizam danas ne postoji na celome svetu, a i tamo gde je zavladao ima ostataka, većih ili manjih, prekapitalističkog doba, ima nerazvijenih oblika privrede, koji više nisu feudalizam, a nisu još ni kapitalizam. Jedan od tih nerazvijenih privrednih oblika jeste i sitnosopstvenička poljoprivreda, proizašla iz razrešenja feudalnih odnosa, koju bi bilo pogrešno suprotstaviti kapitalizmu, ali kolja postoji pokraj njega, sa tendencijom postepenog pretapanja u kapitalizam, gde to već nije izvršeno nasilno u zamahu prvobitne akumulacije. O nioi kaže jedna poznata ekonomisikinja u svojoi knjizi „Uvod u političku ekonomiju” sledeće:

„Čak i u naistarijim industrijskim evropskim zemliama postoje još uvek pored velikih industrilskih preduzeća vrlo mnogo zaostalih malih zanatskih preduzeća, a pre svega veliki deo polioprivredne proizvodnje, naime seliačke, ne vodi se kapitalistički. Naprotiv, ima u Evropi čitavih zemalja u kojima ie krupna industrija jedva razvijena, ali domaća proizvodnia nosi pretežno seljački i zanatski karakter”). '

Za nas je važno da utvrdimo da li kod nas postoje te sitnosopstveničke seliačke oaze, čiia je glavna karakteristika, za razliku od feudalističke seoske privrede, robna proizvodnia, a za razliku od kapitalističke seoske privrede, nepostajanie profita i apsolutne kapitalističke rente *)

Mi nemamo izradijenu statistiku, a za naš problem je ona od neophodne važnosti. Mi ćemo se zato pored oskudnih i nerazrađenih statističkih podataka morati služiti i podacima anketa o pojedinim sektorima seoskog života i o pojedinim krajevima, a isto tako i metodom generaliziranja pojedinih konkretnih podataka. Nesumnjivo, to može da dovede i do pogrešnih zakliučaka, ali pošto nemamo drugog izlaza mi moramo pribeći tom metodu, nastojeći pri tome da izbegnemo sve greške, i da utvrdimo bar osnovne linije i tendence, gde mala netačna skretania ne mogu biti od velike važnosti.

2) Da bi seljak svoju zemlju obrađivao ili kupio za cbrađivanje nije, dakle, potrebno kao kod normalnog načina kapitalističke privrede da tržišna cena zemaljskih proizvoda skcči toliko visoko da bi mu odbacila prosečni profit, i još manje jedan fiksiran suvišak preko ovog prosečnog, profita u obliku rente. Nije dakle potrebno da tržišna cena skoči bilo na visinu vrednosti bilo na visinu cene proizvodnje njegova proizvoda. Kap. III, 2, str. 340. :