Naša stvarnost

80 - NAŠA STVARNOST

uvek nepoznata beogradskoj publici, uprava pozorišta uložila je veliki trud da ubedi publiku kako se od nje zahtevaju nemogućnosti da stvori uverenje kod publike kako je savremena dramska produkcija jako siromašna, a pozorište svuda u svetu na izdisaju.

Od domaćih dramskih dela nije se biralo po njihovoi umet- < ničkoi vrednosti, o njihovim autorima. Izuzev dramatizacije Mile Dimić Ćosićevog „Pokošenog polja” („Sile”) nije bilo ni jednog boljeg interesantnijeg domaćeg: dramskog dela ove sezone, a mediutim bilo ih ie u velikom broju. Zanemaren je njihov kvalitet na račun njihovog kvantiteta. U stavljanju na repertoar tih dela, pokazano je osustvo svakog kriterijuma. Oni koji su dobili legitimaciju dramskog autora više brojem svojih pozorišnih tvorevina, nego potvrdjenim svojim dramatskim sposobnostima, mogli su u ovoj sezoni da izvedu i ono šlo im je u ranijim bilo odbijeno. Beogradska pozornica bila je zamračena nebuloznom „mistikom i zbrkanim frazerstvom „Volge, Volge” Dušana S. Nikolajevića i „Objesti života” od Anonima, o postala je i propagandna fašistička govornica kroz „Državni neprijateli br. 3.” od Velmara Jankovića, zaplivala je u diletantstvo preko Jejne „Ženidbe Čarla Čaplina”. Domaća drama trpela ie poraz jedan za druzim u ovoj sezoni. Publika, makoliko bila spremna da potstakne razvitak domaće dramske produkcije, gubila je strplienie i izražavala čudjenje da Dprikazani dramski pisci ne samo što se nisu udubili u suštinu današnje stvarnosti, već su u svojim delima pokazali i nedostatke umetničkog duha, bolieg književnog ukusa i veće pozorišne spreme. Ovakvo gomilanje domaćih dramskih dela bez umetničke odgovornosti, bez kritičkog izbora, ne unapredjuje našu domaću dramsku umetnost, već Ona, pored toga što demorališe pozorišnu publiku, još je i učvršćuje u pogrešnom uverenju da je pozorište u samrtničkoi krizi, dajući rdjav uput talentovanim početnicima za rad na dramskoi književnosti.

Beogradsko pozorište ima vrlo uski karakter pokrajinskog pozorišta. Ono u svom repertoaru zapostavlia hrvatski i slovenački deo dramske književnosti. Ove sezone nije bilo nijedno novo dramsko delo Miroslava Krleže, nijedno dramsko delo · Cankara i drugih darovitih slovenačkih dramskih pisaca.

Uprave Narodnog pozorišta u Beogardu utrkuje se da što veći broj dramskih dela izbace na repertoar. Najnovija uprava, koja je po svom celokupnom radu u pozorištu zaslužila da se nazove „famoznom”, htela ie ove sezone da postavi rekord. Komadi su spremani na brzu ruku i posle nekoliko proba iznošeni na pozornicu. Glumačke snage, od kojih ima u beogradskom Narodnom pozorištu i veoma darovitih, trošene su besmisleno i nemilice. Bilo ie očevidno iz prikaza, da u beogradskoj pozorišnoi kući nema plamena oduševljenia ni umetničkog