Naša stvarnost

ČETVORKE

Zvono je objavilo početak časa. Učenice prvog razreda ženske gimnazije, njih oko 60 na broju, već su na svojim mestima. Učionica bruji od raznih glasova, čitanja, smeha, prelistavanja knjiga i sveski. Čas srpskog jezika uvek stvara nemir u srcima učenica. Profesor Spasić Je strog, nikad ne propusti da zada novu lekciju i nemilosrdno deli dvojke. „Uh, molim ti se, bože, samo da me sad ne prozove, a ako za idući put ne! naučim, neka dobijem jedinicu”, zaklinje se tiho Zagina drugarica Klarisa, zaboravljiajući da je tako isto govorila i prošlog i prefprošlog

uta. ' | Zaga ne strepi od ovog: časa: današnju lekciju zna odlično. Čak ioj bi krivo kad Klarisa s uzdahom saopšti kako je čula da je profesor nazebao i da možda uopšte neće doći.

— Sveti Alimpije, — iznenada kriknu očajno jedna iz poslednje klupe i potrča tabli: — Pomagajte, bre, zaboravih na tablu. .

To je bila Branka, redara toga dana. Ona žurno dograbi ogromni prliavi sundjer i dunu na vrata. Ubrzo ulete pono\va, : stušti se na tablu i zamahnuvši pritisnu sundjer težak od vode, tako da su potekli čitavi mlazevi koji su ostavljali crno-bele · tragove. U tom trenutku se na vratima ukaza mršava figura profesorova s katalogom ispod miške. Pravog držanja, sa zlatnim cvikerom i bradom u špic, bio je veoma dostojanstven i nepristupačan. | :

Ušavši, profesor pogleda prvo svoju ruku, zatim kvaku, koja je bila mokra od Brankine ruke. Na podu je bilo nekoliko lokvica od sundjera. Profesor oprezno zaobidje jednu, — reklo bi se da obilazi neku veliku baru, pored koje je teško proći a da se cipele ne zaprljaju. Došavši do katedre spusti katalog, izvadi maramicu i stade da pažliivo briše mokru ruku. Zatim istrese. maramicu, kao da se bogzna koliko napunila vode, savije je, stavi u džep i sagnuvši glavu uze da preko cvikera posmatra Branku.

Branka se ušeprtljia. Načini jedan korak kao da će pobeći na mesto, zatim se okrenu i opet razmahnu sundjerom. Ponova je potekla prljava voda i obilno kvasila pod ispod table. Branka se sasvim zbuni. Naizad uze da podmeće sundjer i da tako kupi vodu koja je kapljala.

Profesor nije skidao pogled sa Branke, Lupkao je olovkom po katalogu. '

| — M-da — reče naizad, spusti se na stolicu, namesti se udobno i polagano rastvori katalog. — Kako. se vi zovete?

— Br-ranka P-petrović.