Naša stvarnost

ČETVORKE 83

— P, P, P,... Pavlović, Perić, Petrović. No, Petrovićeva: de da vidimo šta znate. I ostavite, molim vas, već jednom taj sundjer.

Branka, koja jel dotle sundjer nervozno stiskala ne primećujući kako joj se voda sliva niz kecelju, nesvesno je pokretala ruku isturenu u nazad, dok nije napipala mesto. za sundjer. Njen očajnički pogled bio je uperen u drugarice koje su imale izraz bespoemoćnosti i nelagodnosti. Tome se zaista niko nije nadao. Da je tako ukeba. Sad ako još ne zna dobro lekciju, dvojka joj ne gine.

o Ziga je medjutim gotovo žalila što ona nije na mestu Brankinom. Ala bi se „cvikeraš” iznenadio, kad bi čuo kako ie nabubala. No i Branka se nekako izvuče. Opšti je zaključak bio: nežna trojčica ili po zvaničnoj oceni u katalog: dva na tri. Imaće prilike da popravi na troiku.

Profesor je klimao glavom.

— To sam i očekivao. Kao što ste obrisali tablu, tako ste isto naučili lekciju, Slabo, bogami, slabo, Petrovićeva. A koga ste vi to Petrovića ćerka? -

— Radivoia Petrovića, pukovnika.

— Ćerka jednoga pukovnika morala bi malo više da pazi na sebe i da zna lekciju za peticu. Aid na mekto.

Branka sva pokunjena ode na mesto. Brisala ie oči maramicom. Profesor, pošto je zabeležio ocenu, poče da traži po katalogu od početka. |

— Danić Zagorka, — prozva.

Zaga, sva uzbudjena, stade pred katedru. Srce {joj je lupalo. Na pitanja je odgovarala sigurno i lako. Profesor nije krio svoje zadovoljstvo. .

— Odlično, odlično, — reče najzad.

Zaga, zadovolina, odahnu. Ala sam znala, pomisli. Dvaput je rekao: odlično.

— Odlično, Danićeva, — ponovi i treći put profesor. Vi ste industrilalca Danića kći, zar he? ,

— Ne, Zospodine, Ivana Danića.

— lvana? A šta vam {e otac?

— Sada raznosi novine.

— Raznosač novina? A šta vam! pada industrijalac Danić?

— Ništa, gospodine.

— Tako! E, bogme, to jie vrlo pohvalno, kad dete sirotih roditelja dobro uči. Idite na mesto.

Zaga, sva blistava od zadovolistva, otskakuta na svoje mesto. Klarisa ioi šapnu: „Ala si govorila — kao vergI. Blago tebi.” Stanka, koja je sedela ispred nje, dobaci joj, sa zavišću u glasu: „Ej, upecala si peticu”. | 2 _ __ Peticu, pa još kod profesora Spasića — e to nije mala šala. Razdragana, Zaga je mislila kako će sve da ispriča tati. Tek