Naša stvarnost

čETVORKE. 85

Zaga ne sede. U glavi ioi je šumelo. Nije čula kad ie zvOnilo, niti je videla kad je nastavnica izišla. Bilo joj je neiskazano teško na duši. Čudno: kad je dobila dvojku iz matematike, primila je to sasvim mirno, a sad četvorka, pa...

Ne znajući šta čini izišla je s Klarisom na hodnik, niz stepenice, u dvorište. Dve devoičice okretalei su konopac, treća je stajala malo podalie spremna da se zaleti i da ga preskače. Zaga, ne videći ništa i nikoga, podje, konopac u krugu prelete preko njene glave i provuče se ispod njenih nogu ne zakačivši ie. Zagi sel steglo grlo, samo što ne zaplače. Bi ioj strašno krivo na oca. Zašto je ona morala da bude baš njegova ćerka? I zašto on nije postao industrijalac? Ili oficir?

— Ei, petičarko, što si se uprepodobila? — upita je Stanka kroz smeh.

Sedela je na širokom kamenom delu ograde nasloniena o gvozdene šipke, i igrala piljke sa Milicom, generalovom. Milica desnom rukom najpre baci jedan piliak uvis, zatim hitro uhvati dva odozdo i, izvivši se malo da dočeka bačeni, upita:

— Je li bre, Zago, je! tvoj ćalac viče na ulici kad prodaje novine?

— Joj, mamino pametno dete, — uplete se, smejući se Branka. — Kakvo vikanje, bre brate, nije ti valida vrana popila mozak! Ne viče, ej, nego šapuće, šašavice. Ša-pu-će. |

__ Vala — uvredi se Milica — nek i tebi nemački šapuće moj deda, ja više neću.

Zaga oseti da joj obrazi gore. Bilo joj je kao da je učinila nešto ružno i da su je uhvatili na delu. Ali šta jie to u stvari učinila? Baš je bila glupa, nije trebalo da kaže da ijoj otac raznosi novine. Pa njen tata ne viče po ulici, on uopšte nije prodavac novina nego privatni činovnik, i samo sada, pošto je vrativši se sa vojne vežbe ostao bez službe; uzeo je da privremeno raznosi novine po kućama, da ne bi sedeo nezaposlen. Da li da to kaže ovima... ovim blesavicama?

Uto zazvoni zvonce.

Otada ie .Zaga odlazila u školu bez volje. Predavanja ie slušala kao od bede, a lekcije je spremala tek koliko da ne dobije dvojku. No jedne noći joi se usni kako profesor Spasić šeta s njenim tatom ispod ruke po Kalemezdanu, a ceo razred, predvodjen „klasnom”, prolazi pored njih i sa zavišću gleda u Zagu. ,

Sutradan, na času nemačkog, ustade Milica generalova i reče skoro izazivački:

— Molim, gospodio, ja hoću da govorim.

Gospodja Marković, visoka, otmena starija gospodja, začudi se: | _— Vi ste već govorili i ocenjeni ste!

Govorila je suvo i zvanično. Medjutim, svima je bilo poznato da je ona čest gost kod Miličinih roditelja.