Naša stvarnost

86 NAŠA STVARNOST

— Hoću ponova da govorim, jer ste mi dali četvorku. A ja sam govorila za pet. Hoću da popravim četvorku.

— Ne mogu da vam dam više. Budite zadovoljni s time.

— A zašto ne možefe, ako ja znam za peticu?

— Molim vas, sedite. Neću dalie da razgovaram, -— otseče nastavnica, sva crvena u licu.

— Molim, ja želim da govorim. Ja želim moju peticu... Ja san ie zaslužila. 1 ja ću se Zaliti...

— Mir! — tresnu nastavnica katalogom. — Šta vi mislite» Pre svega vi ste bili u Beču i govorite nemački. Ali lekciju niste znali savršeno. A zatim, ja sam drugarica vaše maike i neću da ma ko može pomisliti da vas protežiram. Jeste li razumeli? I dosta. Sedite. I ni reči više!

Zagi za trenutak senu kroz glavu da je možda i profesor Spasić drug njenog tate i da zbog toga... Kako sam glupa, prekore odmah samu sebe.

Naimanje je brige zadavala učenicama veronauka. Celog tog časa žagor ne bi prestajao. Profesor Karić, ogromnih buljavih očiju i širokih crvenih usana, pre no što sedne za katedru, cimne;j dva tri put kaiš oko pojasa, iskašljava se i govori mljackajući i pevušeći: |

— Mir: Mir, mir!

Ipak se dešavalo da nekoj učenici, kojia ga bilo čime izazove i naljuti, da dvojku.

Toga časa, čim je ušao, izlete iz svoje klupe Stanka i stavi na katedru bulketić ljubičica. Učenice su se kikotale.

— Haide, koja će da govori? — pevušio je profesor i udisao miris ljubičica. -— Koja, mfff, od vas zna lekciju? No, miff, koja je, mfff, spremna? E, pa dobro, mfif, kad se niko ne javlia dobrovolino, onda ću, mfff, da prozivam. Eto, zatvoriću oči, pa na čije ime stavim prst, ta ima da govori.

Otvorio je katalog, zažmurio i podigao ruku. „Tako” reče jedva u trenutku kad je njegov prst dodirnuo katalog.

· — Zagorka Danić. De kažite nam nešto iz prošlej lekcije.

Dok je Zaga govorila, profesor ije ljubičice pritisnuo na nozdrve i zagledao se nekud kroz prozor. Zaga ućuta. Pauza. Nekoliko njih se glasno nasmeiaše.

— A da, — prenu se profesor. — Dobro. Mogli ste to i bolje znati. Kako se ono zvaste? Mhm: Danić. Vi ste industrijalca Danića ćerka, je li?

Zagu nešto štrecnu. Da li da potvrdi? Bilo bi dovolino da samo klimne glavom.

— Vaš otac je Milan Danić, zar ne?

Zaga sel zbuni i obrazi joi planuše. Ču kako Branka prsnu „u smeh.

— No, šta je? Pitao sam vas, mfff, ko vam je otac?