Naša stvarnost

92 NAŠA STVARNOST

oprašta od svojih uz oživljenje svih uspomena „divnog devoOvania”, u brizi kako da se „umosti” svekru, svekrvi i svim ostalima u kući, preko mnogih poniznih zadovolistava i velikih patnji, sve do trenutka kada, sahranivši sve svoje najmilije, umire potisnuta od svoje snaie „od novog doba”, koja neće da se pokorava fradicijama i ne ukazuje strahopoštovanje zadruzi koju le junakinia romana održala ogromnim naporima. Naširoko i nadugačko opisuje se proševina, svadba, kućni običaji, sela; sve to svakako ima folklorne vrednosti, kao što i oni ozbilini opisi vradžbina od uroka i primitivnih verovania mogu imati dokumentarnosti u pogledu prilika u kojima je nekada živelo. selo. Ne mislimo da je Veselinović trebao da napada te običaje, da sve to prosto likvidira kao „reakcionarno” ili glupo. On ih je trebao samo objektivno prikazati, prikazujući i one nove oblike koji su nužno prodirali, one nove sadržaje koji su možda u prvi mah bili manje lepi nego oni vekovno izgradjivani, ali koji su bili stvarnost i nužna etapa. On je trebao... Naime, to bi činio svaki veliki književnik bez obzira na svoja socijalna i politička shavatanja, prosto po težnii literarnog poštenja da se prikaže ono što se stvarno vidi. Janko zacelo nije video ili nije shvatio ono što se već pokazivalo pored objekata njegove nekritične simpatije. On sa potpunim odobravanjem prati sva ona klaniania, sve one izraze potčinjavanja Andjelije muškim glavama u kući, i sva njegova antipatila je obrnuta protiv snaje Anice, iz „odeljiene kuće”, koja neće da se pokori svim tradicilama i neće da bude ponizna.

U naturalnom gazdinstvu, pri primitivnoi zadružnoji organizaciji sela, kada se seoska proizvodnja vrti u zatvorenom krugu i ne zavisi od regulisanla cene proizvoda na tržištu, podložnom promenama u medjunarodnim razmerama, seljak ie potpuno odvojen od ostalog: sveta i zadruga prestavlia društvenu ćelija dovolinu sama sebi, stvarno igraju važnu ulogu karakter starešine ili svekrve, i stvarno stihijske sile igraju presudnu ulogu u uspehu ili neuspehu rada, u relativnom blagostanju ili u crnoi bedi bez pomoći. U higijenski zaostalom selu kolera ie zla sudbina koja kosi bez pomoći čitave zadruge. Grad, oluja, stvarno je propast čitavog sela za godinu dana, i u svojoj priči „Grad”, Veselinović u tačnoj svetlosti prikazuje značaj prirodnih nepogoda za primitivnu seosku privredu. Ali i pored toga što je naglašavanje prirodnih sila u poljoprivredi i lično-moralnih vrednosti u patrilarhalnoi porodici donekle opravdano, ipak je nedostatak Veselinovićev što uopšte ne prikazuje sam rad seliaka, ni odnose u koje oni pri radu i razmeni stupaju, kao ni odnose prema vlastima, prema društvenoj organizaciji. Sve je prikazano samo u svečanim trenutcima, kada se ljubi popa u ruku. U „Seljanci” se samo letimično pominje kako je pokojni svekar Andjelijin, Stevan, bio vešt u svršavanju poslova na opštini i da ga ie teško zameniti, a i bi-