Naša stvarnost

18 NAŠA STVARNOST

izmenjuju tle, čine ga plodnijim; nove vrste biliaka koje im sleduju takodje modifikuju prvobitne uslove biotopa, svetlost, temperaturu, vlažnost i ostalo. Uzajamna dejstva, interakcije, umnožavaju se i prepliću, i uzajamnim delovaniem stvara sč mogućnost za sledeće stupnjeve razvića. Pojedine vrste ŽiVOtiniskih organizama javliaju se paralelno sa stupnjevima raZvića vegetacije. Modifikujući životne uslove biotopa, bilike omogućuju pojavu i opstanak odredjenim životiniskim vrstama. Nove interakcije stupaju u dejstvo, tako da ie zajednica u stalnom pokretu, u neprekidnoj promeni.

U suštini, sve sukcesivne promene kojima podleže zajednica u toku vremena, nisu ništa drugo do preobražaji uslovlieni samim njenim bićem. Momentani izgled i sastav jedne životne zajednice je prema tome istoriski uslovljen: On je samo trenutni presek jednog sistema u pokretu. Posmatran u svom večitom menjanju, živi svet, po duhovitom poredjenju američkog biologa Cooper-a, potseća na moćnu reku čiji se tok ne· prekidno menja. Ali ta reka nije jednostavan tok već tekući sistem beskrajne složenosti, sa mnogobrojnim rukavcima, granama, anastomozama koji se javljaju i iščezavaju i u kojima se brzina toka neprekidno menja. Današnji izgled živog sveta samo je slika prednieg fronta te moćne reke koja se ne zaustavlia već teče dalie bez kraja i konca.

Preobražaji životnih zajednica koji se mogu posmatrati svuda u prirodi, javljaju se kao posledica interakcija i uzajamnih odnosa kako izmedju živih bića članova zajednice, tako i izmedju njih samih i uslova naseljenog prostora ili biotopa. Kvalitativno različita stanja zajednice kojima se završavaju preobražaji, pripremani su u principu laganim, katkad neprimetnim i dugotrajnim kvantitativnim promenama komponenata Zajednice i biotopa: promenama životnih uslova, broja vrsta i gustine populacije, uzajamnih odnosa izmedju vrsta.

Razviće životne zajednice jednog iezera lep ie primer preobražaja kojima je zajednica podložna. Naselje pučine iednog dubokog jezera ima odredien sastav: u njemu dominiraju pre svega mnogobrojne vrste mikroskopskih algi. Lešine uginulih alga i drugih živih bića stanovnika pučine, padaju kao gusta kiša kroz vodu i talože se na jezersko dno, obrazujući, zajedno sa mineralnim česticama, karakterističan jezerski muli. U toku vekova, jezersko dno se postepeno izdiže nagomiliavaniem mulia; time se menjaju opšti životni uslovi u samoj vodenoi masi koja postaje plića, lakše se zagreva i u isto vreme povećava se u njoj koncentracija hranljivih soli. Izmenjeni životni uslovi omogućuju sada veću produkciju organske materije, osobito produkciju pučinskih alga, što opet sa svoje strane povlači sve ubrzanije taloženje organskog mulja. U jednom trenutku, |ezero će postati toliko plitko da će svetlost moći prodreti do samog dna i time omogućiti zelenim jezerskim biljkama da obrastu