Naša stvarnost

LJUDI U ŽIVI — ŽIVA U LJUDIMA

I

Zveckajući spušta se dizalica u rov. Daska gore, daska dole. A izmedju njih putnici i jedna prazna rudarska kolica. Stene, kroz koje prolazimo, postaju pobočni zidovi dizalice. Najeqanpul se otvara neki svod u rovu, desno i levo naslućujemo hodnike.

U ovom spratu je dizalica (po svoj prilici ova ista) stOtinu godina stotinu puta dnevno zastala. Svi putnici, sva roba ukrcavali su se ili iskrcavali, sto gooina bila ie ovde poslednia stanica. Jedna voiska robova kopala je od jutra dc mraka, od mraka do jutra, ali jednog dana bio je ovaj deo iscrpljen a rov za dizalicu spušten dalje dole.

Posle pedeset metara skače opet jedan luk crnila u svetlo naše karbidske lampe. Ulaz u ovaj hodnik tako je nizak, da ga čovek ne može proći uspravljen. Cvde nijedan čovek nije ulazio niti silazio sa Cizalice. Ko Je radio u ovom oknu, nije se po svršenom radu uzdizao dizalicom u svetlost, već samo ruda koju je on iskopao. Rudari ove oblasti dolazili su peške kroz ijedan tunel, koji su od mesta svog stanovahjia na površini zemlje morali da proseku koso u samu stenu, a u veče su se i vraćali kroz ovaj svoj tunel. Usred svoje kuće, koja je bila španski kazneni zavod u Almadenu.

U taj kazneni zavod u Almadenu dovodjeni su samo osudjeni na aoživotnu robiju. Njihova doživotnost nije trajala dugo. Mnoge i mnoge generacije smenjivale su se tokom prošloga veka, vazduh u rudniku, pun žive, skraćivao je zatočenje.

Stara zgrada kaznenog: zavoda stoji još sasvim snažna i masivna usred malih stanbenih kocki Almadena. Sada ga prepravliaju, da stvore radničke stanove. Kosi hodnik kroz stenu od kaznenog zavoda u rudnik, više se ne upotrebljava.

Prolazimo pored sprata kažnjenika i pored drugih okana. I kađ god dizalica prolazi pored nekog izumrlog hodnika, zaškripi, kao da bi htela da se usprotivi daljoi vožnji, da zastane opet tamo gde je hiljade i hiljade puta zastajala, te da stupi |oš jedanput u dodir sa rampom, čiji je pokretni nastavak bila tako dugo. Ali uže dizalice ne zaustavlja se. Nikada više neće niko ovde gore da stupi u lavirinte koji se vuku kilometrima. Niihovo kopanje je već odavno završeno.

Skoro pet minuta ronimo izmedju kamena i kamena, izmedju škrilievca i belutka. Na dvanaestom spratu jame San