Naša stvarnost

LJUDI U ŽIVI — ŽIVA U LJUDIMA 29

Aquino izlazimo, ovde se završava rov, iako su slojevi i dalje izdubijeni na dole. _

Spuštamo se niz neke glomazne lestve koje se ljuljaju, i opet niz neke glomazne lestve koje se ljuliaju, i opet niz jedne — naporno je Ovakvo silaženje sa otvorenom svetilikom u rucl, naročito za nekog koji to nije naviknut. Onda smo u dnu broja trinaest, 370 metara pod svetlom zemlje.

i

Zgrbljenih ledia tapkamo po putu. Valia dobro paziti na viseće komade, da se ne bi glavom, koja ije pokrivena nekom vrstom čeličnog šlema, udarilo o drvene podupirače.

Breg krvari iz svih svojih žila. Ova je krv rumenica, suze, medjutim, koje se svetlucaju na okrvavljenim stenama, prava su i pravcata živa. Na ponekim mestima stvorili su se čitavi potoci i jedna bara, srebrnasta, preprečuje našu stazu. Jezero suza i bajke.

U blizini rade rudari. Čujemo udaranie metala o kamen, čujemo tutnjavu pneumatičkog čekića. Iz glavnog: rova račvaju se iza svakih četrdeset metara poprečni useci prema nalazištima rude. Na krajevima tih useka vise svetiljke, lelulaju se senke.

Tamo, gde je kamenje krhko, dovoljan je pijuk da bi se odvaljivalo. Na drugim mestima ga grebu. Radnik, koji upravlja čekićem-svrdiom, okreće nam ledja i strelia u kameni front, da sve pršte varnice; desno otvor za paru upotpunjujie našu iluziju, da stojimo u streliačkom rovu pored protivnika spreda dobro

zaklonjenog. Široka gvozdena cev sa vazdušastom municijom —— usput smo se spotakli o nju — ne prelazi u svrdlo na komprimirani

vazduh, jer bi inače kod miniranija bila rastrgnuta. Pedeset koračaii od ovog mesta prelazi njena sadržina u jednu cev, koja se lako da otkloniti, pre nego što se minira.

Za vreme smene radnika izvršuje se miniranje. U izbušenu rupu stavlja se ekrazit, a za njiim kapisla sa fulminatom. Fulminat, (CNO)?Hg, je jedan spoj žive. Živa puca na živu, kao što čovek puca na čoveka.

III

Ljudi ovde dole skoro su svi mladi. Bledi, mršavi rudari, kao i svuda drugde. Značilo bi lagati, kad bi se prećutalo, da u njihovim ustima blješte nepovredjeni zubi. Značilo bi lagati, kad se ne bi izlavilo, da njihova ruka čvrsto zamahuie pijukom, sigurno pokreće .čekić-svrdio.

Ali značilo bi još više lagati, kad se ne bi dodalo, šta se vidi gore, u ulicama A'madena, značilo bi ioš više lagati, kad se ne bi spomenulo šta izjavljuju istorija i statistika.

Almaden. To je bilo više nego zlatni rudnik Iberije, daleko više: to ie bio njen rudnik žive, liferant sveta.