Naša stvarnost

30 NAŠA STVARNOST

On uzima od tekućine nešto u jednu belu suvu maramu, obrće zatim okruglu, punu maramu nad bazenom. Blješteći zraci rastu u istom trenutku u krugu, nastaje i nestaje jedna pokaznica, jer iusviše brzo je prestala đa pada Dianina kiša, a suva marama ostala je suva.

Da bih svoju ruku umočio u bazen, moram čvrsto da pritisnem, kao da je površina vode montirana na neki feder. Zatim uguram čitavu ruku sve do lakta, zajedno sa rukavom. Sve ostaje suvo. Da li su moja dugmad za manžete od zlata, pita radnik zabrinuto. Jer da su od zlata, ili ma samo i pozlaćena, ona bi se rastvorila.

„Možete i lice da uronite”, nudi me radnik.

„Nije li to škodljivo?”

On se smeška, kao što su se u streliačkim rovovima smeškali gledajući kako se novaijlije u njemu ponašaju.

„Ali, ni naimanje, jedanput uroniti nije opasno.”

VIII

Casa Grande, velika kuća, tako se zove u Almadenu zgrada direkcije. Jer, u uporedjenju sa radničkim domovima, koji ije okružuju, ona je zaista neki neboder. U Casa Grande sedi direktor. Senor Madariaga je, po službenom položaju, i upravnik rudarske škole, koja pripada rudniku, a privatno je pretsednik internacionalnog psihotehničkog saveza.

Govorimo o rudniku. Meni je tamo dole ponešto palo u oči. Primitivne rudarske svetilike sa otvorenim plamenom, pomanikanje svih zaštitnih postrojenja.

„O, sve je potpuno dovolino”, veli direktor. „Ima već sto godina od poslednje katastrofe. Zapaljenia gasova ne mogu se desiti u rudi rumenice, teže nesreće dogadiaju se vrlo retko. Samo kad ne bi bilo živine pare!”

Ventilator u rovu bio je udešen na 600 kubnih metara. Nije li to premalen dovoz vazduha?

„Ventilator može u minutu da ubaci 1250 kubnih metara svežeg vazduha. Ali, pokazalo se necelishodno da se pusti da radi u punoj meri, jer se na taj način razvija još više živinog gasa.”

„Pa šta se, cnda može učiniti protivu otrova?”

„Nema sredstva. Deistvo na radnika može se samo tako smanjiti, da se radno vreme pojedinaca ograniči. Rudari rade svaka tri dana po šest časova, te su samo osam puta mesečno pod zemljom. Dva meseca godišnje uposleni su poliskim radovima. Rudniku pripada jedno polisko imanje od 10.000 hektara. Radnici destilacije podeljeni su u sedam grupa. Ko danas radi u prvoj, stoji sutra u pretposlednioj. Radi se dan i noć, četiri puta po šest časova.”

„Dobijaijiu li radnici za vreme rada i mleka? Kažu da je to naibolji protuotrov.”