Naša stvarnost
2. NAŠA STVARNOST
presije koju na poslodavca, ili poslodavačke organizacije, vrši organizovano ak Šo su pogodbe izmedju radnika i poslodavaca, rada i kapitala, o podeli proizvedenih bogatstava, pri čemu svaka strana gleda da za sebe rezerviše što veći deo. Njima prethodi često duga i uporna borba, u koioj se protivnici ne štede, koja se nekad svršava survavanjem u bedu jednog od njih. U svakom slučaju oni su rezultat dugih i napornih pogadjanja i cenkania. Njihovo zakliučenje pretstavlia privremeno obustavlianje borbe. m znače da su protivnici našli neki modus vivendi, za vreme koga se žele spremiti za novu borbu, oče„kujući da se ona završi za njih povolinije. Na tai način kolekkoo ugovori o radu pojavliuju nam se kao ekonomski mirovni ugovori izmediu antagonističkih grupa radnika i poslodavaca.
To je lako uočiti u demokratskim državama, čija zakonodavstva počivaju na načelima slobode, i u kojima profesionalne organizacije radnika i poslodavaca uživaju veću nezavisnost. Ali je to tačno i za autoritativne države, pa i za one od njih u kojma sindikati radnika i poslodavaca nisu privatne organizacije, već javni organi\ Razlika je samo u tome, što izvesna sredstva isindikalne akcije, Rtao što su na primer štraik, lok-aut, bojkot, indeks, nisu dozvoliena u tim državama, dok u demokratskim državama ta su sredstva dozvoljena i često upotrebliavana. Ali, i u jednim i u drugima, kolektivan ugovor se pokazuje kao ' rezultat sindikalne akcije, akcije radnika organizovanih na bazi zajedničkih interesa.
Il
Naše zakonodavstvo poznaje ustanovu kolektivnih ugovora o radu, ali su propisi o tome nedovoljni i šturi, a sudska praksa skoro i ne postoji. Osnovni tekst je S 209 zakona o radnjama. Prema njemu, kolektivnim ugovorom smatra se „pismena pogodba koju zaključi službodavac ili službodavačka organizacija ledne ili više srodnih struka kao pretstavnik službodavaca, s iedne strane, i stručna služboprimačka organizacija, s druge strane, a kojom se pogodbom uredjuju medjusobni službeni odnosi, prava i dužnosti.” | da
To nije ni mnogo jasno, a nije ni tačno. Ja prelazim preko kovanica „službodavac” i „služboprimac”, uzetih iz austrijskom pravnog jezika, a protiv kojih su i u Austriji protestirali neki ooo nije tačno da se tim ugovorom regulišu medjusobni \službeni Gdnosi izmedju radničke i poslodavačke organizacije
i urediuju medjusobna prava i dužnosti. Jer, pre svega, izmedju radničke sindikalne organizacije i poslodavačke organizaije, ili jednog poslodavca, ne postoje nikakvi službeni odnosi. Medju mjima, zatim obično nema prava ni dužnosti, a i kad postoji neki pravni odnos, on se obično ne uredjuie kolektivnim ugoivorom. \Kolektivan ugovor ima sasvim drugi cili, a ne da uredi pdnose adničke i poslodavačke organizacije. }