Naša stvarnost

90 NAŠA STVARNOST

gove vlastite borbe, pažliivo motreći da ne postane orudje Teakcije i igračka u rukama Austrije ili Rusije, Omladina se odriče panslavističkih iluzija i, pod vodjstvom Miletića, stupa u borbu uzimajući za primer mladu revolucionarnu Evropu, naročito oslobodilačku borbu Italijanskog: naroda i borbu revolucionarne Poljske. „Simpatije za Rusiju opadale su u koliko su se liberalne ideje više širile, i najmanje je bilo rusofilstva onda kada je socijalističko pokoljenie, vaspitano u školi ruskih učitelja, stalo propovedati ideje političke slobode, socijalne pravde i slobodne misli. Omladina je, u mesto Rusima, stala simpatisati slobodoljubivim i nesrećnim Poljacima.... koji su 1863 pokazali veliki primer predanosti i požrtvovanja za delo narodnog oslobodjenja. Poliski ustanak 1863 našao je simpatiia kod liberalnih omladinaca. Mladi srpski oficiri u Herlinu KOCkom odredjuju ko će od njih ići da se bije za opštu stvar slobode u redovima poljskih ustanika... Poliak J. Jabi:onski dolazi u Novi Sad kao izaslanik poljskih revolucionara i mladi ga dočekuju sa najiskrenijim oduševljeniem. Na jednom sastanku Svetozar Miletić je držao govor u kome je tvrdio da ie sudbina srpskog naroda vezana za Poljsku a ne za Rusiju, i da je potrebno da se Rusija razbije na sitne republike i da se na taj način stvori ujedinjena i slobodna Poliska ... iščezava Ono pokoliena koje je snevalo veliki dan kad će samodržac Nikola I. moći pobosti krst na munaretu Aja-Sofije”. (J. Skerlić). Prema pretstavnicima evropskog napretka i prema naciOnaho i socijalno oslobodilačkim pokretima u Evropi omladina je gajila žive simpatije. Omladinski list „Mlada Srbila” 1872 oplakala je smrt „večitop bundžije i sedog republikanca” Macinija, a omladinski pesnik Jovan Jovanović-Znai opevao je 18932 smrt italijanskog revolucionara Garibaldiia. Preko Vladimira Jcvanovića došla ie Omladina 1862 u neposrednu vezu sa Macinijem, koji je „zamišljao jedan veliki oslobodilački pokret na celom jugoistoku Evrope” i hteo da oslobodjeni narodi sa jugoistoka Evrope postanu brana protiv Austrije i ruskog carizma. „Kongresu Lige Mira i Slobode” (iedne liberalne i pacilističke organizacije) koji se 1867 držao u Lozani, Omladina je poslala ovakav pozdrav: Ujediniena Omladina Srpska, ubedjena da tek pod uslovima opšte slobode Srbstvo može biti nainaprednije, ne može da ne pošalje svoje bratske pozdrave medjiunarodnom Saboru Mira, Saboru koji će protestovati protiv ugnijčtavanja čoveka čovekom i tražiti opšte slobode”. (J. Skerlić). Viktor Igo „glava francuske romantike i prorok demokracije nalazio ie obožavalaca kod srpske romantične i slobodoljubive Omladine”. Šta više i pariska „Komuna le naša kod omladinske levice toliko apologičara, da su vladini listovi bili puni pogrda za domaće „petroleice” i „kemunce”. Zmai je tada ispevao onu hrabru pesmu, Na grobu streljanih komunarda. Svetozar Marković je čitavim člancima veličao pobedjene, a Zastava