Naša stvarnost

20 NAŠA STVARNOST

davca. Ako zakonodavac propiše minimalne nadnice, i socialne uslove rada, kapital ie uvek u stanju da zatvori svoje fabrike u jednoj državi, i da poveća proizvodnju u svojim fabrikama u drugim državama.

Sve ovo postavlja šire pitanje: šta ie upravo „medjudržavna trgovina”? Jesu li minimalne nadnice, jesu li ujednačeni uslovi rada, je li socialno osiguranje medjudržavna trgovina? Vrhovni sud koji predstavlia tumača zakonodavstva na to nije dao odlučan odgovor. Samo u iednom pogledu njegove su odluke bile uvek dosledne: njegove su odluke uvek išle u prilog: kapitalu. Tako je jednom minimalne nadnice kada ih je uvela centralna vlada oglasio da spadaju u nadležnost pojedinačnih država, a kada ih je uvela ijedna pojedinačna država, oglasio da spadaju u nadležnost centralne vlade. I tako je konstitucija koja je nasledje individualističke prošlosti, kroz tumačenje Vrhovnog suda, sada postala najjača brana te prošlosti. A raskorak koji se u privredi stvorio izmedju te takve individualističke prošlosti i kontrolisane sadašnjice pretvorio je konstituciju u orudje reakcije. I zato, sve dok se ne izvrši revizija ili konstitucije ili njenog tumačenja, a u smislu povećanja privredne moći centralne vlade, Amerika, koja je prošla kroz psihološku revoluciju od bezgraničnog individualizma do ideje zajedničke odgovornosti, tu svoju ideju ne može u praktičnom životu dosledno da sprovede. Ono što se radi može biti samo na parče. Ovo saznanje sazrelo je u američkoj iavnosti. Sve češće ispoliava se mišljenje da poverenje dato na izborima Ruzveltu ujedno označava i narodni mandat za reviziju konstitucije, ili bar njenog tumačenja.

Hoće li Ruzvelt tu hiruršku operaciju sprovesti teško je reći. Od važnosti ie medjutim zasada to da se nasuprot krupnom kapitalu koji se, tučen na narodnom plebiscitu, ušančio iza konstitucije i Vrhovnog suda, prikupliaiu s druge strane žive sile napretka. Progresivne sile u Americi, kojima je Ruzvelt postavljeniem socialnih principa u političkom životu otvorio brane, prikupljaju se sve više radi ostvarenja onog logičnog nastavka Ruzveltovog privrednog programa koji Ruzvelt, delimično zbog postojećih prilika, a delimično i zbog svojih ekonomskih koncepcija, ne može sprovesti. To prikuplianie izražava se u sve većem zbliženju, koje je već dovelo i do prethodnih pregovora, izmedju onih grupa koje stoje levo od zvanične demokratske stranke. Te su grupe progresivna stranka koja predstavlja liberalnu levicu u Viskonsinu, farmersko radnička stranka čije je žarište u Minesoti, nezavisna radnička stranka u Niujorku, socialistička stranka, kao i broino nevažna komunistička frakcija. Takva politička krupacija koja bi delimično iznikla iz levog krila američkih demokrata istorijski bi odgovarala radničkoj stranci Engleske koja se slično iščaurila iz liberalne stranke. Samo što bi takva stranka, i uprkos tome što bi imala potporu komunista, bila bar u prvo vreme desnija i konservativnija i od engleske laburističke stranke.