Naša stvarnost

SAVREMENA SEĆANJA 27

Berlin opirao i tome da podupre zajednički korak Sila u Beču, da bi se privoleo Aehrenthal na pravedno držanje prema Beogradu, naprotiv, zahtevao se korak sila u Beogradu, da bi se Srbija prisilila na ćutanje.

Januara 1909 došlo je do sporazuma izmedju Austrije i Sultana koji se zbog gubitka svog suvereniteta nad anektiranim oblastima zadovoljio novčanom naknadom. Sada su Beriin i Beč imali slobodne ruke prema Srbiji te zapretiše neprikriveno ratnim pohodom, ako Srbija ne bi pristala da traži kompenzacije. London i Pariz posavetovaše Srbiji da se povuče. A kada je ministar Novaković izjavio nemačkom poslaniku da se Srbija podvrgava presudi Sila, ali da hoće da sačuva svoje dostojanstvo i svoja nacionalna osećanja, zabeležio ie Wilhelm na izveštaju poslanika: „Ne postoje.” I dok su se Sile trudile da umire Srbiju, dotle je Austrija mobilisala, slala svoje trupe na granicu, pripremala prepad na slabašnu Srbiju. Aehrenthal ie pretio kratkoročnim ultimatumom, a Conrad se savetovao sa šefom nemačkog generalštaba, Moltkeom i energično zalagao za oružanu intervenciju.

Oklopljena pesnica ,

Pošto je Biilov izjavio da se „uopšte ne treba upuštati u pregovore sa Srbijom”, smatrao je Aehrenthal da ima u rukama blanko-menicu. Sporazuman sa Bilowom u planu „kažniavanja Srbije”, skicirao je njenu podelu izmedju Austrije, Bugarske i Turske. Ponovliene pokušaje sporazumevanja Wilhelm je označio kao „akademske stvari”, i državni sekretar Schoen pisao je nemačkom poslaniku Pourtalčsu u Petrogradu, da se „Nemačkoj silom nameće rat.” Kada je sugeriran jedan zajednički korak Sila u Beču, iziavio je Wilhelm: „Ne, u tome ne učestvujem.” :

Marta meseca izgledao je rat neizbežan. Aehrenthal je dao Berlinu na znanje da će staviti ultimatum bez roka, da će u slučaju neprihvatanja ovoga poduzeti kaznenu ekspediciju protiv Srbije, da će narediti da se Beograd zaposedne kao zalog i da će Srbiji namefnuti plaćanje ratne otštete. Ova bi se otšteta imala plaćati u malim ratama, „kako bi Srbija bila što duže pod austrijskim pritiskom.” Sredinom marta bila je Austrija spremna na pohod u Srbiju. U ovom trenutku povećao je Berlin ratnu opasnost jednim demaršom u Petrogradu, zahtevajući ultimativno da Rusija „stvarno i ozbilino umiri” Srbiju, jer će se inače prepustiti Austriji „da postupi na način koi ioi se čini shodnim.” „Inače ćemo morati da pustimo stvari da teku.” Bilowljeva uputstva Pourtalčsu u Petrogradu propratio ie Wilhelm ocenom „dobro!” Stari Holstein, „siva eminencija”, divio se „bezobrazluku” ultimativnog koraka u Berlinu.

Izvoliski je mislio da će iz aneksionog pitanja izvući koristi za svoje sopstvene težnje za ekspanzijom i gurao je Srbiju