Naša stvarnost

% i i

#

4. 5B.

9”

OE

gua a ama

NAŠA STVARNOST JANUAR ! FEBRUAR 193?

PUŠKINOVA STOGODIŠNJICA

PUŠKIN ! DANAŠNJICA

.. Puškin se rodio i živeo je u epohi obeleženoj ogromnim socijalnim, političkim i kulturnim previranjima.

Veliki duhovi toga doba — filozofi, pesnici, muzičari, umetnici — bili su glasonoše duhovnih preokupacija svojih naroda, ali su stvarali, istovre– meno, na planu širih stvarnosti celokupne Evrope; njihova dela začeta u znaku univerzalnosti, bila su namenjena čitavom čovečanstvu. U toj svesvetskoj patetici kojom su revolucionarne oluje, moćni poleti narod& ka stvaralačkoj slobodi, nadahnule genije s početka prošloga veka, treba tražiti izvor simfonija jednog Beethoven-a i vatrenih tvorevina jednog Schiller-a ili jednog Byron-a. U snažnom dinamizmu gradjanske misli oslobodjene feudalnog mračnjaštva i još slobodne od straha pred novim revolucionarnim olujama, nalazimo ključ upliva koje na nas još i danas vrši francuska idealistička filozofija XIX veka, kao i dubokog interesovanja koje pobudjuje u nama delo kakvo je Goethe-ov Fausı.

Na nacionalnom planu, Puškin je prvi veliki ruski pesnik evropskog karaktera. Sa njim, ruska kultura postaje jedan od vidova evropske kulture, uključujući sve složene i duboke suprotnosti svojstvene epohi prelaza sa srednjevekovnog feudalizma na gradjanski sistem modernih vremena. Sa Puškinom, univerzalne teme delinitivno su se ukorenile u ruskom životu. Zbog toga, način na koji Puškin slika stvarnost, način na koji obradjuje probleme epohe, mada ograničen na strogo nacionalno gradivo, prestaje da ima isključivo ruski interes, dobija evropski značaj.

Na evropskom planu, Puškin je prvi veliki evropski pesnik ruske narodnosti koji, služeći se novim jezikom i novim slikama, odražava novi sektor — ruski sektor — evropske stvarnosti njegove epohe. Pitanje da li je on, na evropskom planu, veliki koliko Shakespeare, Goethe ili Dante, to pitanje prevazilazi problem njegove lične veličine i izjednačava se sa problemom univerzalnosti Rusije Puškinovog vremena... Medjutim, kao prvi veliki pesnik jednog novog evropskog jezika, jedne nove nacionalne kulture koja je sazrevala u svojim odnosima sa starijim kulturama, Puškin, kada se uporedi sa Gogoljem, bio je možda više Evropljanin nego Rus...

Puškinovsko shvatanje života srodno je životnoj patetici majstora Reniesanse. Puškin je radosno išao ka novom životu. Kao zakoniti naslednik kulture prošlosti, svojim životom i delom, on je čovek novih vremena, glasonoša humanističkih težnji, vesnik oslobodjenog razuma i nezavisne misli.

V. DESNICKI