Naša stvarnost

OT OCI O ak SC OON AAA ak Ua

BERAČI DUVANA

Noć. Topla avgustovska južnjačka noć. Il rasipno raskošno zvezdano nebo. Tišina.

Mrak providan kao paučina.

Dole u padini gluho stenju umorene vode Vardara, koje kao da spiraju patnički umor varoši koja spava. Vazduh je gusto zasićen aromom jutarnje svežine. Žudno ga dišu pluća. To je najsladie „doba sna, najsladii odmor umornih rabotnika.

Najednom — petli. Opazili na dalekom istoku zornjaču i khrikom je pozdravliaju. Ne, mora se ustati. Mora se prekinuti san: duvan se može brati samo pre sunca. Čim ga opale prvi sunčani zraci on se sparuši, postaje budjav.

Probudite se umorni berači i beračice duvana! Otrgnite od vašeg sna najsladje i razlite se širokim poljima Povardarja. To najsladje mora preći u duvan: samo tako on dobiia svoju finu aromu. ~ II 0

Tupi koraci. Prigušeni dozivi. Šapat.

— Lenka!

— Naske!

— Mare!

Bude se umorni berači. Ko zna, legli su sinoć u devet, a sad i jedan sat po ponoći moraju opet ustati. Oplaknu malo vodom sanjive oči. Oči se opet sklapaju. Spavati! Ali ne: mora se. Napred.

Pokupe nešto stvari: doručak, kad svrše berbu. Natovare sve to, u koševima, na dremljivo magare.

— DiH, bre!

I male grupice berača duvana neopaženo se gube iz gluhe varoši i rasture se po brežuličastim poljima.

Kroz paučinasti mrak jasno se raspoznaju njive zasadiene duvanom. To su mali crni kvadratići u polju. Duvan je zasadjen u pravim redovima. Mala i nežna duvanska bilika koketno izrasla u visini jednog metra. Gore na vrhu cveta. A od cveta do korena tamnozeleni lepezasti listovi, presavijeni malo naniže pri jezičastom vrhu. Beru se prvo donji listovi. Oni

· prvi sazru. Ali duvan od njih je naislabijeg kvaliteta. Naibolji

je onaj od listova ispod cveta. I verovatno, tai duvan nikad ne okuse njegovi berači. Može, samo — kačak.

Duvan je kasna bilika. Tropska bilika koja živi svega nekoliko meseci: od juna, pa do polovine septembra. Bere se obično od početka avgusta i odmah naniže na konac i ostavi da