Naša stvarnost

49 NAŠA STVARNOST

Kroz providnu pomrčinu iz daljine dopire magarčeva rika. Tamo su drugi berači. Puno ie berača duvana u ova rana avgustovska jutra, po svima poljima Povardaria. Puno je oznojenih tela. Pa tai znoji taj zaustavljeni dah, taj komad otrgnutog sna — sve se to pretapa u jedno: postaje „Varđar”, „Drina”, „MOorava”. Sve se to posle i negde ispuši i pretvori u beličast dim, dim koji golica ljudima žvale i nozdrve, čiji oštri ukus draška zamoreni nervni sistem njihov.

Ali evo sunca. U znoju okupana lica, podižu. čela i skupljaju duvan u koševe. Koševe tovare na magare. Duvan se nosi kući da se naniže i suši.

— Diii, stopankata!

bd .

Zato što je monahinja Jefimija u nekom srednjevekovnom manastiru vezla neki crkveni pokrov, zato su je prijatelji „IČčtendiciozne” umetnosti u Skoplju uzeli za svoga patrona. Jelimija je nizala konac za končićem, bdila je nad svojim radom, i taj njen posao priznat je od njenih skopskih prijatelja za čistu umetnost. Prirodno je dakle što oni nisu i nikad neće priznati beračima duvana nizanje lista za neku čistu umetnost. Ta zbilia, kakva mi je to umetnost: ustaneš u ponoći, pešačiš kroz polja, ostaješ sagnut do izlaska sunca nad duvanskom stabljikom, i ohda tako umoran vratiš se kući i do mraka nižeš nize nuvana.

Ta to je prosto — muka.

Nizanje duvana odista je jedan mučan posao. Berači koji su ustali u ponoći, moraju sad, makar radili do naredne noći, nanizati duvan na nize. Spava ti se. Malo bi da legneš. Ali — pogledaj — pred tobom je gomila duvana, sto hiliada, petstotina hiljada listova, ta sve se to mora list po list nadenuti na iglu i nanizati. Inače nema „Vardara” — duvan će istruliti.

Tako nanizan duvan obično okače po kućnim zidovima, ogradama, tarabama, uvek izloženim kiši. Kvalitet duvana usled toga mnogo trpi. Trebalo bi za sušenje podignuti sušnice. PoO-. dignuti sušnice — to je posao, to su sredstva za taj posao, to su pare. A odakle?

Proizvodnja duvana u Povardarju vrši se naiprimitivnije. Negde se podigla proizvodnja, razvila su se njena sredstva. Ovde je ostalo kao što je bilo kada je donet duvan na Balkan.

Inače sve to pruža romantičnu sliku. Osobito Veles, u ranu iesen, kada se liju reke sunca po njegovim strmim sokacima i blješti suhcem oprana kaldrma. Kuća nad kućom. Kao slepljene, kao kutije poredjane jedna na drugu i onda koso izvaljene niz blagu strminu brda. S jedne strane brda, s druge strane brda. Sredinom teče Vardar. Penješ se gore strmim sokacima. Kuće ogradjene visokim kamenim zidovima, raskošno dekorisane nizama duvana. Preliva se na suncu njegova zeleno žuta boja. Mi-