Naša stvarnost

MOŽEMO LI BITI BEZ RATA 15

Ranije, kada su fakvi povodi pogrešno bili smatrani kao pravi uzroci, mislilo se da će, kada oni iščeznu, iščeznutfi i mnogi ratovi. Verovalo se fako da će sa prestankom verske netrpeljivosti iščeznuli bar neki od mnogih ratova. Nažalost, fe se nade nisu opravdale, i danas, iako nema verskih ratova, ratovi nisu postali ni ređi ni manje krvavi. Verske razlike, dakle, nisu bili uzroci nego samo povodi za rafovanje. Kad su fi povodi iščezli pronađeni su, na njihovo mesto, drugi povodi.

Konstatujući fu razliku između pravih uzroka i vidnih povoda rafa, sociolozi ostavljaju ove poslednje po strani, budući da oni po svojoj kapricioznosti i ne mogu bili predmet naučnog isiraživanja. Stvar je vojskovođa, državnika i poliličara da prema prilikama mesta i vremena nalaze odgovarajuće lozinke i opravdanja za rafne akcije koje preduzimaju. 0 i.

Kao, moguće prave uzroke rata sociolozi ispituju ove CInjenice: „_,

1) Prirodu čoveka i njegov biološki nagon za održanjem živola; | 2) mržnju prema drugoj rasi, ideološke razlike u pogledima na svet;

3) težnju ljudi i njihovog društva za poboljšanjem ekonomskih uslova;

4) demografske prilike, razlike u rasporedu slanovništva zemlje.

Da vidimo sad redom kako je sociologija ocenila vrednost fih pojedinih uzroka i razloga za postojanje rafa.

Jedan pravac u sociologiji — biološka sociologija — priznaje, istina, da je borba za opstanak osnovni društveni zakon. Ali, zato drugi sociolozi ne priznaju da je društvo biološka jedinka, a kad rat nije borba bioloških jedinki, onda za njega ne moqu imati silu ni Darvinov zakon borbe za opstanak, za koji se, uostalom, danas više ne fvrdi da je jedini koji upravlja svima odnosima čoveka prema čoveku. Ali, meni se bar tako čini, ako bismo priznali važnost tog Darvinovog zakona i u odnosu na raf, mi bismo morali uvideti da on baš najmanje liči na fu biološku borbu za opstanak. Kurjaci fraže svoj plen, među slabijim i za borbu nesposobnim zečevima i u stadu ovaca; lisice među kokošima, ptice se hrane insektima, a međusobom se kao rod ne kolju. Samo ljudi idu profiv sebi ravnim, i ako znaju da oni mogu bifi žrtva tog sudara. Zafo Monfej i msli da je rat specifična osobina ljudskog roda i nije dakle biološki instinkt. Po ugledu na profesora Tasića, i ja ću se ovde pozvali na ironični epigram Šefieberi-a, u kome on kaže da je čuvena Hobesova izreka: homo homini lupus, uvreda za kurjake, jer oni, jedan prema drugom, nisu kurjaci.

Uzrok rata ne možemo, dakle, tražiti u biološkim zakonima borbe za opstanak, pa moramo, stoga, poći dalje i pofražiti ih u onim drugim činjenicama koje proističu iz socialnih odnosa. Na tom daljem putu doznajemo da ni mržnju prema drugoj rasi i raz–