Naša stvarnost

MIRKO IMA 16 GODINA 25

komoćeni, u panfuflama od ševreta, upute ka dvokrilnim vratima spavaće sobe, i kada posle ceremonije svlačenja, posle stenjanja i kašljanja, najzad, spuste svoja ofromboljena fela na dušeke sastavljenih braun plehanih kreveta, u prijatnoj polutami koja ih privodi njihovoj tridesetpetogodišnjoj navici spavanja, leva ruka gospođe Side, lako namazana noćnim kremom i oslobođena sveg prstenja, njena neudešena i propala ruka polako se kreće ispod jednog jorgana pod drugi i blago spušta na nagomilani frbuh već zaspalog muža. U njihovom zajedničkom živolu sve je moglo da se promeni i mnogo se koječega i promenilo ofkada se prvipu} usplahirena i znojava ruka Side, seoske učifeljice iz Surdulice, spustila na zategnufi, rufavi i razigrani trbuh irgovčića koji mnogo obećava, gazde Milana Prolića iz Leskovca. Jedino što je ostalo isto, bilo je baš fo noćno spuštanje ruke, koja se sporo, ali ipak iz godine u godinu smežuravala, na frbuh, koji se zajedno sa bogaćenjem peo i gomilao. Svojim upornim frajanjem i svojom nepromenljivošću za čitav niz godina, faj pokret ruke svedočio je o konačnoj povezanosti ova dva života i o njihovom ukopavanju u jednu jedinu ambiciju sleći šlo više. Šime Gosparić, koji se prvipuš pojavio 1929 godine, bio je samo jedan bezopasan, za svel ružičasti oblak, nad ovim, međusobnim inferesima, za navek sasfavljenim bračnim krevetima. Pravi bonton ne bi bio sasvim ispunjen ako se jedna bogafa i ofmena dama ne bi pofrudila da se šapuće da i ona živi u bračnom frokutu.

Tako su ovi za svet nevidljivi, sastavljeni braun plehani krevefti, u kojima se već frideset i pet godina obavlja ova nema noćna služba, oličavali kao u grčkim lIragedijama, nepromenljivo jedinstvo mesta, gde su se zaplitale i rasplitale senfimenfalnosti, sujeverja i ambicije ovih upornih bračnika. Na fim krevetima rađala su se deca koja su umirala od differije, ili koja, preživela, sada zauzimaju druge, luksuznije sobe i spavaju na divanima i modernim kaučevima. U njima, u tom duplom leglu, skidali su supružnici svoje udešene društvene obrazine i lu su se iskotile sve podvale, svi cugovi, podmeltanja, zamke, sumnjivi računi, poslednji dogovori i konačna šapulanja. Sva fa bračna pozadina bogaćeOI koja za sve druge oslaje sakrivena, isio kao i ovi nevidljivi

reveli.

Opet je Mirko, možda već po stoli put, misleći na plehane krevele, golovo veselo prošapulao u sebi: „Ali ja nisam rođen u njima. Rođen sam u Marseju, 18 aprila 1916 godine”. Brojeći unatrag mesece: „Začet sam, znači, u Lapovu, gde su mi rodifelji, u bežaniji, proveli mesec dana, ako mogu da se oslonim na sećanje moje majke”. Slučajnost njegovog rođenja služila mu je da sebi objasni usamljenost koju je golovo fizički osećao u svojoj porodici. Sve mu je više izgledalo da je predodređen da bude izuzetak u njoj, lako da su mu porodična frvenja, sitni sukobi i svađe izgledali od neverovafno velike važnosti. Padalo mu je sve češće na um, da svojoj majci, u kojoj je oličavao sve što mu