Naša stvarnost

OT VR a S Na i eV

š.

#. p.

JULI 1937

ZMAJ JOVAN JOVANOVIĆ, PESNIK-POLITIČAR

Ni kao pesnik ni kao čovek Zmaj nije bio sebičnjak i samoživac. Prefrpeo je Teške porodične gubišfke; nije živeo u maferijalnom izobilju; bio je prinuđen da menja mesa i zanimanja; pokretao je listove i izdavao ih s velikim žrtvama; zlo prolazio s preiplatom na svoje knjige. | opet zafo nema pesama u kojima dosađuje svelu svojim jadikovkama, ili se zbog sebe gnevi na ljude, ili traži sažaljenje svojih bližnjih. Ako kalkad i pomene svoje nezgode i nevolje, on fo čini vedrim fonom, u pošalici, u blagom pošsmehu, u duhovilfoj zajedljivosti. On je usvojio onu lepu hrišćansku reč: „U dobru se ne ponesi a u zlu se ne ponišfi”. On se ne razmeće, ne prsi, ne pravi od svoje ličnosti cenšar svoje poezije. Još u mladim godinama Zmaj se feško razboleo i bio u smrinoj opasnosfi. Ali kad se oteo smrti, on u svojoj pesmi „Ja i smrf"”, ne peva, kao Branko, ni o zelenom lišću koje više neće videti, ni o klonuloj glavi, izmoždenom felu i ispijenom oku. Ne ističe ni preživljene painje u bolesti, ni očaj što će „promeniti svetom”, ni žalost što osfavlja porodicu i prijafelje, ni bol za izgubljenim radostima živofa. U foj pesmi nema ničega ličnog i egoističnog, razneženog i irasltuženog, sumornog i razboljenog. Slobodoumni socijalni pesnik Zmaj „oćušnuo je jandal”, kako bi rekla narodna pesma, ličnog, privalnog Jovana Jovanovića. Pesnik ne žali što je šibao: |

„lI mlade i stare,

I kumove i prijane,

| share drugare,

Il „svešlosti” i „svjalosfi”, i

| visoke muže,

Koji svojim idolima

Pokornjejše služe” nego, naproiiv, žali što je „mnogo delio pardona, gledajući bezakonja fol'ko miliona.” _ ___Ali, zar se u „Đulićima” i „Đulićima uveocima” ne izra– žava lično osećanje? Zar fe najlepše, najiskrenije, najsugestivnije i najosećajnije ljubavne pesme koje ima naša književnost nisu zadahnufe egoizmom? Ne, nikako! Prava ljubav — a fakva je bila Zmajeva — to je prvi stepen altruističkog osećanja; sposobnosi živeli za drugoga; moć poičiniti svoje lične prohteve

željama ljubljenog bića; golovosi na požrivovanja za sreću voljene ličnosti . .. |