Naša stvarnost

NAROD IZVOR VLASTI 47

blika, izdalo je Narodno veće, opet na osnovu svoje diktatorske vlasti, zakon od 13 novembra 1918, koji pretstavlja prvi provizorii republikanskog ustava. Ovaj zakon bio je objavljen Klućeg dana. 14 novembra završila se dakle krafkofrajna diktatura Narodnog veća.

Dalji razvitak državnog provizorija

Privremenim ustavom od 13 novembra 1918 obrazovana je Narodna skupština kao parlamenfarno felo; ona, razume se, još nije bila izabrana, nego je uglavnom prekstavljala Narodno veće prošireno na 256 — docnije na 270 članova prema istom ključu. Zavedeno je zvanje pretsednika republike, koga je birala ista skupština, i to više kao reprezenfafivnu nego kao izvršnu glavu države. izabrana je vlada od 17 članova kao najviši organ izvršne vlasti, koji o najvažnijim stvarima rešava sporazumno. Ovom prvom ustavnom šemom poslala je čehoslovačka država — dve nedelje posle svog postanka — parlamenfarna republika. A fa šema osfala je osnovni plan zgrade državne vlasti do današnjeg dana, iko su docnije promene ustavnog provizorijo od 1919 i konačno uređenje ustava u god. 1920 na njoj izveli još mnogo femeljifih izmena. i

Takvu femeljitu izmenu privremenog uslava doneo je zakon od 23 maja 1919 godine koji prefstavlja znafno ojačanje preftsednika republike prema parlamenfu i vladi; njime je, pored ostalog prefsedniku priznato pravo da imenuje i otpušta minisfre, zaključuje međunarodne ugovore, upućuje poslanice Narodnoj skupštini i sudeluje na sednicama vlade, povećano je njegovo pravo vela, koje je imao već od počelka, itd.

Delinitivni ustav od godine 1920

29 februara 1920 izdala je Revolucionarna Narodna skupština ustavne zakone koji važe do danas. Njihovo jezgro prestavlja Ustavna listina i Uvodni zakon u nju, zalim zakoni koje je sama Ustavna lisfina proglasila za svoj deo. Najposle, postoje i ustavni zakoni koji nisu direktno „delovi” Listfine, nego su spolja obeleženi kao ustavni i bili primljeni većinom od ?/5 svih članova u svakom od oba prefsfavništva. Ova formalna kvalifikacija koju moraju pokazivali svi zakoni kojima ustav ima biti izmenjen, obeležava ga kao čvrst ustav (rigidan). Obični zakon koji nema te kvalilikacije ne važi ako je u suprofnosti sa ustavnim zakonom. Ali pošto — sa izuzelkom jednog organa niko, pa ni sudije, ne sme ispifivatfi važnost zakona, ako je on uredno objavljen, zbog neustavnosti, nevaženje ima praklične posledice samo u slučaju kad je izrazi ovaj jedini organ: Ustavni sud. Uslavni sud je kolegij od sedam članova koji popunjuje prefsednik republike i oba najviša suda. Ovaj sud može raspravljati o neusltavnosfi objavljenog zakona samo po predlogu jednog od Narodnih prefstavništava Skupštine Prikarpatske Rusije ili jednog od najviših sudova. Ovakav predlog može se podneli samo u roku od fri godine od dana kad je zakon o kome se radi, objavljen.

Ustav od 1920 bio je izglasan revolucionarnim, dakle, neizabranim narodnim preistavništvom. | pored ovog njegovog porekla, zbog kojeg su mu naki kritičari iz redova nacionalnih manjina činili zamerke, pokazalo se da je to delo dobro, da su njegovi tvorci poznavali i dobro ocenili odnose i vreme, i slvorili sistem po kome je Republika dosada proživela 16 godina.