Naša stvarnost

40 GODINA NARODNIH SOCIJALISTA 53

sastanak svoju većnicu narodnom radnišivu, a Klofač je uistinu uspeo da uzbuni češko javno mnjenje profivu socijaldemokratskih poslanika i njihovih istupa u bečkom Zemaljskom savelu, lako da je dolazilo ne samo do polifičkih sukoba već i do pravog krvoprolića u nizu čeških gradova i opština. Socijaldemokrati ondašnjeg vremena nazivali su „narodne” radnike janičarima, šlrajkbreherima i karakferisali su ih kao „žufi radnički pokret". Od posftanka narodnosocijalisličke sfranke (od 1897 g.) — kroz čitavih 40 godina, ostao je češki radnički pokret razdvojen na pokret narodnosocijalistički i marksistički.

Podvojenost je išla do najudaljenijih pora radničkog pokrela i nije pre:sftala ni posle Svefskog rafa, kada je nestalo ausfro-ugarske monarhije, kada je stvorena čehoslovačka republika i kada su zapravo obe sfranke sprovodile istu politiku.

Tokom 40 godina proživela je narodno-socijalistička stranka mnogo proimena. Deo napredne sfranke (bivše Masarikove realističke sfranke) pristupio joj je 1 januara 1920. Posle raspada narodne demokrahije pristupila je Stanskoga „partija rada” — posle izbora 1929 — fakođe narodnim socijalistima. Ulicaj realističke partije na program i političku delatnost čeških socijalista, bio je veoma znafan naročilo od vremena kada je prilikom izbora za Na.rodnu skupštinu partija ustupila jedno od vodećih mesfa na kandidacionoj listi ondašnjem minisfru spoljnih poslova dr. Eduardu Benešu — sadašnjem pretsedniku republike. Pokušaj Siibrnog da odvrafi partiju od Masarikovih principa i da je zavede u fabor njenih profivnika završio se na kongresu u Brnu 1926 isključenjem Sišibrnoga iz partije. (Ovaj se posle toga dokopao fašističkog „Narodnog ujedinjenja” gde se fakođe kompromitovao). Promena političke fizionomije narodno-socijalističke partije ispoljila se i u promeni imena. Čeliri pula je fa stranka menjala ime. Najpre iz „Narodnog radnišfva” maslaje partija „Narodno-socijalna”. Od prevrafta pa do 1926 — kada su joj pored Masarikovih i Benešovih realista pristupili i anarhokomunisti (Vrbenski, Stihova) — slfranka dobija ime „Čehoslovačka socijalistička”. Reč „narodna” bila je izostavljena; reč „socijalna”, zamenjena rečju „socijalistička”. Tek posle čeliri godine, kada se privremeno razišla sa Vrbenskim, nosi ponovo naziv shodan njenoj ideologiji „Čehoslovačka narodno-socijalistička stranka”. KarakTeristično je da se u Klofačevom nazivu nikad ne pojavljuje reč „pučka” stranka. Kao da su narod i puk jedno isto. Kao šlo se vidi, stranka je preTrpela čitav niz mefamorfoza, koje su bile uzrokovane delimično samim unuTrašnjim razvojem partije u vezi sa razvojem opšle poliličke situacije, a delimično ulicajem sa sfrane, ulaskom u sfranku raznih političkih grupacija i ličnosti. Ipak, najpresudniji uficaj izvršio je dr. Beneš svojim stupanjem u ·sfranku.

Inferesanfno je za razvoj stranke, da je ona, iako nastala direktno u borbi proliv socijaldemokrafske sfranke, 1926 godine fražila pristup u II Internacionalu. Društveni sektori iz kojih crpe danas snagu narodno-socijalistička sfranka su islovremeno i objašnjenje zašto nije uspelo uklanjanje nesuglasica u češkom radničkom pokrefu foom 40 godina, iako je fih uzroka nestalo. Narodnosocijalistička sfranka zakofvila se uglavnom među željezničarima i pošfarima. To je oluda šlo je, u doba ausfro-ugarske monarhije, osećao naročili pritisak nemačke i auslriske birokratije niži državni nameštenik i činovnik. Narodnosocijalistička partija ukorenila se naročito u pograničnim zonama. To je ofuda