Naša stvarnost

'M. RISTIĆ I R. ZOGOVIĆ

U NDIO br. 3 (juna 1932)*) štampan je medju beleškama jedan kra-

tak manifest sastavljen 13 februara 1

931, povcdom pedesetcgodišnjice Do-

stcjevskove smrti. Iz tog manifesta preneo je Teodcsić u svoj, već pomenuti članak „O našoj takozvanoj socijalnoj literaturi” sledeći pasus, preude-

sivši ga prema svojim potrebama:

MANIFEST

Tu se nalaze svi cni koji se nikad inače ne nalaze zajednc, uspavami i omamljeni Oopiumom slovenstva, pravcslavlja, genialnosti, ruske duše i padavičarske pravde. Ti izgladneli psi, privučeni smradom raspadanja koji se ZCVE cpštečovečanstvcst, samilcst, počinju odjednom đa se ližu, privremeno neosetljivi za zarazu kcju svaki drugom hnamenjuje. (Str. 60.)

E. T.

Tu se.. nalaze svi oni kcji se nikad inače ne nalaze zajednc, Uuspravni**) i omamljeni opiumom naše tako razvikane širckcgruđosti, „slovenske duše i podavičaTske**) pravde. 1 ti izgladneli psi, privučeni smradcm jedncg neizbežnog raspadanja, pcčinju odjednom i u ime „nečeg đa se ližu, neosetljivi za zarazu koji svaki drugom... namenjuje. (Str. 3.)

Ništa novo u ovom plagijatu. Opet prepisivanje i izvitoperavanje, to jest primenjivanje prepisanih reči na nešto što! im u originalu nikakc nije bio predmet, ni svrha. Ali se ovaj slučaj kcmplikuje čitavom bujicom pro-

vidnih laži. U drugcm broju svc

g časopisa (februara 1934), Tecdcsić

objavljuje, pod potpisom B. T., jedan člančić koji mora đa iznenadi čak i cd strane čoveka od kcga se mcže sve očekivati. Člančić se ZCVE „Izgubljena strana”. Indiferentne su ličnosti čija imena B. T. tu „ne izncsi slučajno”, i sa kojima je (kao i sa „mnogim drugim”), „u nekoliko diskusija u Zagrebu”, „naizmeničnc” (?) „tvrđio” cnc što tvrdi da je tvrđio — a tc je:

„OU SE...

nalaze svi oni kcji se..

2 itd. (Vidi gore.) Mi sa svoje strane

tvrđimo: 1) da on to tvrdjenje, U tom obliku, nije mcgao fcrmulisati pcčetkom 1931, „pre više cd tri godine”, jer ga je tek februara 1932 mogac pročitati u NDIO; 2) da on tc nije 1931 „dcslcvno i napisac”, nego 1931

doslovno prepisao; 3) da zaista

5 Mandl,

urednik „Novosti” nije bio

saglasan” da taj „njegov” tekst „u celosti cbjavi”, jer nije mcgao biti ni saglasan ni nesaglasan da cbjavi, bilc u celosti bilo dđelimičnc, tekst koji nije uopšte postojao u januaru 1931 godine; 4) da, prema tcme, B.T.

nije „Dpribegac' objavljivanju u viđu le

ika” niti ma u kom drugcm vidu;

5) da fakav letak nije mogac biti ni „datiran sa Zagreb, 7 januar 1931”, niti „potpisan sa Bratić”, niti „štampan kod Jugoslovenske štampe d.d.”, niti „rasturen na Univerzitetu pre podne 9 januara 1931”. Tekst manifesta Dostojevski, objavljen u NDIO br. 2, februara 1932, cdakle je B.T. prepisao jeđan pasus koji se jasno odnosio na sve one disparatne ličncsti

*) Izgleda da je Teodcsićevoj erudiciji u prvo vreme služio kao jedini izvor čascpis NDJO, na koji se bic formalno okomio, ne pcmenuvši

ga nijedncm.

**) U citiranju Teodcsićevih tekstova nastojali smo da sačuvamo sve glavnije štamparske greške kao i njegcve pogreške u prepisivanju.