Naša stvarnost

BILANS 97

kcje su se bile trenutno našle na liniji proslavljanja Dostojevskove pedesefogodišnjice, a ne na „falangu naše tzv. socijalne literature”, taj iekst napisali su 73 februara 1931 Oskar Davičo, Djordje Jcvanović, Djordje Kostić i Koča Popcvić. Taj tekst složen je, dva-tri dana dccnije, u obliku leika, u štampariji „Minerva” u Beogradu, ali je ctisnut u svega tri do četiri prcbna primeraka, jer se na vreme saznalc da njegovo rasturanje neće biti mogućno.

Na ovom cbjektivno nevažncm slučaju zadržali smo se samo Zatc: što je on idealna ilustracija čitave skale Teodosićevih trikova i njihove suštavstvene nemoralnosti. A isto je toliko važno šfa se kaže, koliko i KC govori. O li

Medjutim, bure nemcralncsti cvog doktcra mcralnih nauka neiscrpno je. Ono ima i svoj otsek za incstrane poslove. Jcš u leto 19834 godine, B. T. je uspec da okupi 32 potpisa na manifestu „Za sicbodu duha”, objavljenom na čelu 4—5 broja Časopisa Živih. Taj manifest je jedan potpunc zbrkan, deklamatorski galimatias, kcji nije ni potrebno, ni mogućno ideološki kritikcvati. Ispcd manifesta, medjutim, štampana je ova beleška:

„ Sa cvim tekstom, u kolikc se ne cdnosi na S.S.S.R., saglasili su se u celosti: Ernst Toller, Ilja Erenburg, Kurt Tucholsky, A. Mairaux, Simeon Billy, Albert Vandoyer, Gecrges Brasillach, Lidija Sejfulina, F. Gladkcv, Mihail Šolchcv, A. Andjejenko, K. Paustkovski i Bcris Gclin.”

Apsolutno je isključeno da se sa tim konfuznim idealističkim tekstcm mcgla saglasiti ma koja cd navedenih ličnosti. Ali se i slučaj ovcg manifesta kcmplikuje još jednom laži. U tom istom 4—5 brcju (str. 60) čitamo ovu „glcsu”: - —

„Francuski tekst manifesta Za slobodu duha biće paraleMnc. sa našim objavljen u listu „La Dćfanse”, Paris.”

Upitana sa naše strane, redakcija lista La Dećfepse, pismcm od 1 aprila 1935, kategcrički je izjavila da u tome listu nikađa nije izašac manifest „Za slobođu duha”, i da Jcj je sličan manifest ucpšte totalno nepcznat.

3.

Ono što je dovde izneseno c Tecdosićevim metcdama rađa bilc bi dovoljnc, kada bi u pitahju bile jedinc njegcve moralne kvalifikacije. Ali rađi se i c njegcvim intelektualnim Kvalifikacijama, koje pctpunc. odgovaraju moralnim. Pošto je od početka koketovao sa naprednjaštvom, B.T. je falsifikovac i unakazic, sve čega god se napredncg dctakao. Proširivši svcj delokrug rada, morao je prcširiti i delokrug svcga falsifikcvanja. Medjutim, svaka utančanija ideološka kritika i analiza cvog pcslovanja, ovde je izlišna. Ko bi se u tcj zbrci snašac. i ima li čega u njoj što bi se dalc ispraviti? Čitava idecicgija je falsifikolcgija. A bilo bi i mnogo smeha da nije reč o falsifikcvanju najviših tekcvina ljudskcg duha. Jer se B. T. nije cgraničio na pisanje i prepisivanje članaka, već je, u svom časopisu i u biblicteci koju je pckrenuo, objavio niz prevcda izvesnih klasičnih teksicva iz oblasti naučne sociologije. Moglo bi se pomisliti da je B. T. time ipak neštc dcprineo podizanju kulture kođ nas. Ali taj njegcv prevodilački i „priredjivački” rad skrcz je negativan. U njemu nema nijedne pravilnc prevedene rečenice. Tu su svi planovi i svi pojmovi pobrkani, sve

|