Naša stvarnost

148 LJUDI — DOGAĐAJI — KNJIGE

silnijim unujfarnjim šapalom, obraćamo se ljudima, pozivamo ljude. Samim tim šlo je pesnik progovorio, on je prislao na neophodne uslove opštenja sa ljudima, ali to ne znači još da je uspeo i nešto da im kaže, da ih konkreino dodirne i da njegova poruka udje u njihov živol.

*

Kao šlo se vidi iz samog sklopa poeme koja se u ovom broju objavljuje, u kojoj jje Post scripfum uzet iz dnevnih listova, pisac je suočio svoj unufrašnji doživljaj jednog spoljneg dogadjaja, u ovom slučaju doživljaj jedne elemenfarne nepogode, sa profesionalnim novinskim beleženjem istog tog dogadjaja./ Pisac nije hteo ovom svojom pesmom da pruži opis samog spoljneg dogadjaja, već odjekivanje fog dogadjaja u njemu. Poduhva-– tajući se ovog prevođenja pojedinosti jedne bezlične prirodne pojave na jezik najličnijih osećanja pisac je hieo da buru spoljneg svela izrazs svojom burom. ~

*

Sile koje nosimo u sebi su one koje nas nose. Ne ogradjujemo se unapred ničijih fraženja, ako se ona nisu odrekla vere u čoveka i nade u bolju budućnost čovečansiva. Mi znamo da ako pesnici ne nadju sebe, neće naći nikog, ako ne nadju nikog, znači da nisu našli ni sebe. A sve dok njihove pesme ne pozivaju na divljašivo, u ime samoživosli, ili na ubistvo, u ime mraka, dok se ma i očajanjem i samoćom groze pred beznadnošću, verujemo da fraže put ka oslobođenju čoveka, i da će pristali na drukčije očajanje, na očajanje koje se ne završava sobom, i na neophodnost združenog. krvarenja da do fog oslobodjenja dodje.

*

Pesnička dela, kao šlo je Jedan čovek na prozoru, iako svo jom femalikom i svojim načinom izražavanja ne govore jezikom neposredne: današnjice, govore nam ipak o današnjem čoveku, i fo o onom koji je, u krajnjoj liniji, i pored sveg isključivog preokupiranja sobom i sve svoje sublimiranosfi u izražavanju, okrenu? novom čoveku.

Smaframo da prilog Milana Dedinca sadrži elemenfe jednog sfvarnog, pesničkog dela, jer, osvefljavajući celu jednu sfranu savremene osećajnosti, on pruža podalke za njeno upoznavanje, a fime i za upoznavanje današnjeg: čoveka.

Dušan Matić i Koča Popović

SOCIJALNI VID CIGANSKIH NARODNIH PJESAMA

Tu nedavno publikovana je na ciganskom jeziku, iz čisto lingvistički moliva, jedna mala zbirka ciganskih narodnih pjesama „Romane gjilja”, čija je namjena — oživljavanje ciganskog jezika, polisnuja njihovom izrazitom: socijalno-realnom suštinom. One prešstavljaju nekoliko fragmenfarnih plodova ciganskog narodnog sivaralašiva, nekoliko isprekidanih živofnih trenužfaka: Cigana, bolje reći, nekoliko parčadi razbijenog reljefa čergaškog drušivenog abienta i njegovog duhovnog refleksa. Neosporno od realne vrijednosti, ali kao maferijal za dublje sociološko ispifivanje ovog naroda — skroman, skoro neznafan prilog.

Privredni oblici ciganskog živofa, daleko od progresivnih proizvodnih. načina skoro svih epoha i lime olslranjeni od dinamike ekonomskog razvifka,