Naša stvarnost

ODRŽANJE SELJAČKOG POSEDA 159

MIJO MIRKOVIĆ: ODRŽANJE SELJAČKOG POSEDA

Već dugo se lome koplja u nauci i ekonomskoj politici o tome, da li se mali seljački posed može održafi ili ne. Ili, kada mnogi drugačije poslavljaju pitanje, ko ima više preimućstava — mali ili veliki posed.

To je, nesumnjivo, jedno feorisko pitanje, i ovde mu nije meslo za raspravljanje. Isto tako mi nećemo posmafrali ni knjigu Mije Mirkovića sa te fake gledišta. Naime, da li je ona uopšte zahvalila problem i feoriski, i ako ga je zahvalila, da li ga je pravilno postavila. Prikazujući Mirkovićevu knjigu, mi želimo samo podvući, da ona pruža jedan dokumenfjovano i jasno napisan prikaz jednog slvarnog procesa, koji je fakoreći vidljiv.

Nirković ispiluje razvoj silnog seljačkog poseda u čitavom nizu evropskih zemalja i dolazi do zaključka, da se mali posed ne može održati. On pokazuje i dokazuje statističkim podacima njegovo propadaanje, i na osnovu loga ufvrđuje i postojanje fendencije daljnjeg 'opadanja.

Mirković nije pristupio ovom poslu sa jednim apriornim feoriskim stavom, i nije u svome ankefiranju i studiranju podataka išao za fim da nađe opravdanje i požvrdu svog feoriskog slava, nego je, naproliv, njegov zaključak direkina posledica samog proučavanja. Time su njegova knjiga i njegov prikaz dobili na neposrednosfi i aulenfičnosti, ali izgubili na preciznosti i jasnoći. Time ne želimo ni malo umanjiti značaj ove knjige, koja je, uistinu, kod nas prva pružila maferijal o fome kuda ide razvoj sifno-sopstveničke poljoprivrede u kapifalizmu. V. M.

EKONOMSKE BELEŠKE

Indusfrijalizacija Jugoslavije u foku 1936 i 1937, prema onoj koja se vršila do 1930, promenila je pravac. U periodu do 1930 nicala su preduzeća željezne indusfrije kao Brodska fabrika vagona ili „Sartid”, koja su morala da uvoze sirovi čelik za svoje pofrebe. Težište industrijalizacije prelazi na fešku željeznu indusliju, tako da su sada zahvaćeni primarni procesi proizvodnje. U Zenici je podignufa Siemens Marfinova peć s kapacifežom od 25.000 tona čelika godišnje i valjaonica, a u projektu je električna peć za proizvodnju finog čelika. „Kranjska indusfrijska družba” koja je dosada kupovala sirovo željezo za svoju Martinovu peć, proizvodiće ga uskoro sama. U Smederevu „Sartfid” podiže Siemens Martinovu peć s kapacifeftom od 18.000 1. i u Majdanpeku visoku peć za dobijanje sirovog željeza. „Francusko društvo Borskih rudnika” podiže fabriku za rafiniranje sirovog bakra. U Trepči je u projektu fabrika za rafiniranje olova. U Lozovcu kod Šibenika oivorena je fabrika aluminiuma.

*

Rudarska proizvodnja u Jugoslaviji dala je 1936 6,74 miliona fona više nego 1930, kad je bila na vrhuncu (6,59). U toj većoj cifri ima za 900,000 + manje mrkog uglja i lignita, što znači da je proizvodnja minerala silno porasla. Prva brojka označava proizvodnju u milionima fona 1936 a druga u zagradi 1930: željezna ruda 450,860 (431,188); bakarna 609,440 (493,465); olovna i cinkova 731,212 (180,000); hromova 54,000 (58,384); pirit 83,648 (50,345); manganova 2739 (2454); anfimon 8087 (1100); bauksit 292,174 (94,700); zlato 2624 kg, prema 2305 kg 1934; srebra 56,775 kg. Nema sumnje da ovaj razvoj stoji u fijesnoj vezi sa ralnnom konjunkfurom u svijefu.