Naša stvarnost
42 VESELIN MASLEŠA
lička linija, koja je suprofna raspoloženju masa i proliv inferesa masa, koja je, dakle, izraz socijalne suprofnosti mase, prikaže u drugom svellu. | sve dok to uspeva, dolle se fa politička linija može održali. Ovakva politika ne računa sa realnim raspoloženjem masa, nego realno računa sa hipoleličnim raspoloženjem masa, jer je i sama svesna da ne, posloji harmonija između nje i onog što bi masa želela. Njen spekulalivni karakter je očevidan. | kada, dakle, jedna fakva politička linija počne nailazifi na feškoće, kada mase počnu sve više da reagiraju na nju i kada imaju mogućnost da to svoje raspoloženje politički realizuju, onda se menja, ne politička linija nego način njenog sprovođenja, menja se forma, pokušava se opel spekulacijom, umesto realnom politikom, reša– vati problem. Kod tih promena odlučnu ulogu igra stepen snage organizacije.
Vidovdanska varijanta prikazivana je kao demokraiska. Demokrafska, međutim, ona nije bila. Prvo zato, jer je Ustav izglasan u jednoj krnjoj skupštini. Drugo, Vidovdansku demokrafsku konsfituciju omogućila je sfranka koja je bila pretstavnik feudalnih oslafaka, i koja je, glasajući za demokrafsku konstituciju, pokušala samo da se u novom, porešku najbolje snađe. Treće zbog loga, jer je Vidovdanski ustav bio u nesaglasnosti sa socijalnim i nacionalnim zahfevima masa. Čelvrtlo, jer je odmah posle donošenja uslava, počela sve više da jača sfrana organizacije, i ona se ispoljavala kao branilac vidovdanskog stanja, protiv masa, a nije se dogodilo obrnuto, da mase nose i brane jedan demokraiski ustav, pa čak i proliv ispada organizacije i njenog aparata. | tako je bilo moguće da vidovdanska varijanta postepeno bude sve više izobličavana, i fo utoliko više ukoliko je organizacija bila jača. Perspektiva se ukazivala prilično jasno: suprofnost između vidovdanske politike i masa postajala je sve ošlfrija; sve što je dolazilo u ime vidovdanske koncepcije mase su odbijale, moglo bi se skoro reći, da je fo odbijanje na terenu Hrvatske, kasnije i na šerenu svih prečanskih krajeva, dobilo jedan aprioran karakter.
Il u momen{u kada je fa borba kulminirala, kada je počela dobivali konkrehnije oblike, kada se pod pritiskom odozdo sivorila SDK, i kada je ceo osnovni interes izgledao ugrožen, vidovdanska varijanta je napuštena.
Nova varijanfa je šesfojanuarska. Ona, svakako, ne bi bila moguća da nije bila preilhodno pripremljena. Priprema, međutim, bila je moguća samo zalo, jer su one političke organizacije i stranke, koje su bile eksponirane u vidovdanskom periodu, bile polpuno diskreditovane kod masa. One su bile postale samo elemenfi vidovdanske koncepcije, a kao fakvi, prestale su da budu politički izraz masa, a poslale pipci preko kojih je trebalo da mase budu šfo duže vezane za jednu politiku. Autoritativni režim nije pripreman samo radi autoritafivnosfi, on nije bio posledica neke doktrine nego je pripreman zbog foga što je već iskusivo. prvih godina pokazalo da će vidovdanska demokratija, koja je