Naša stvarnost

72 DANAŠNJICA

dotle Goja svakim rezom dlela ofkriva pafnje svoje domovine, olkidajući ih iz srca kao sopsivene boli. | 'Nekadašnja stvarnost slike „Drugi maj 1808" nije bez veze sa današnjicom u Španiji: na. brdašcu gde se nalazio Gojin atelje, usred vrta zaraslog u korov, gde je: stari slikar cedio krv iz tuba, danas se uzdiže Univerzitetsko 'aselje; zgrade u pozadini slike su nekadašnja i 'današnja Puerta del Sol; ·levo, nedaleko od scene, počinje drveće šume Caza del! Campo, a desnom

'pufanjom silazi se.na reku Manzanares. tia M. K.

PABLO PICASSO

Pablo Pikaso je jedno od najistaknutijih i najpoznatijih umelničkih 'imena svela. Španac, rodom iz Malage, od 1900 godine živi i radi u Parizu. U svojim prvim radovima bio je pod uficajem Tuluz-Lotreka, slikara uličnih žena, proslih balova i narodnih scena, zafim Stenlena i Van Goga, egzalfiranog slikara žiinih: polja, orača i sunca Provanse. Tvorac kubizma, Pikaso je 'ostao :kroz čitav razvoj čefvrt veka „moderne”, prvo. ime, najdosledniji i najortodoksniji modernista. ;

· Nijedna razvojna faza modernog likovnog iskustva nije: bez Pikasovog učešća; svaka nosi obeležje njegove slikarske ličnosti. „,Plavi. period”, „roza”, sivkasto-žufi”, kubistički pejsaži, arlekini, gitare, prilepljeni. predmeti na slikama, žene ogromnih formi, fanfaslične arabeske i čulni snovi su dela kojima je Pikaso trasirao put modernog shvatanja umefnosti i obeležio kilometražu svog neusfrašivog umefničkog poleta od počefka kubizma 1904, do poslednje slike 'koja krasi glavni zid paviljona Španije, do zbirke bakroreza „Snovi i laži Fran'ka”, do ališa koje se sa zidova Madrida i Valencije rugaju radiofonskim podwizima Kvejipa de Ljana. i : |

Ceo faj živofni pul čoveka i umetnika Pabla Pikasa: od mladića iz Malage, 'koji je sa kutijom za boje prešao Pirineje, i uneo se mladićskim žarom u narodnog slikara Tuluz-Lofreka, kroz kubizam, do slikara „Užasa rata” ili „Ger'nike”, i direktora · Prado muzeja u Madridu, — sadrži stvaralačku dramatiku, koja je i u onim „najnerazumljivijim” smelim fraženjima, „Španca, francuskog 'slikara”, izvirala iz sirovog foreadorskog srca, koje je danas, ofkrilo pravi smisao svoje vafre i duboku povezanost sa svojim narodom. Možda utoliko više, šlo se razvio izvan svoje zemlje, u kojoj besumnje, pod olovnim feudalnim 'oklopom Alfonsove Španije, ne bi mogao svom geniju toliko razviti krila.

· Unet:duboko u svoju umetnost kojoj „posvećuje sve svoje časove”, i koju „voli kao fofalni cilj svoga života”, Pikaso danas ponavlja. kao lajfmotiv svoga „lofalnog” cilja: „Španija, pobeda vladinih frupa je važnija i preča od

svega”.

Od fe misli, od tog totalnog osećanja on se ne može olfrgnuli. Njegova zbirka bakroreza, „Snovi i laži Franka”, „izraz je mržnje na napad izvršen ·na španski narod.” ; 1

„ U početku nisam imao nameru, — kaže Pikaso — da napravim više

od dva iri. crteža, a posle, ni sam ne znam kako, napravio sam ih mnogo”. U ovom izlivu: mržnje i gnušanja, crtački smelom i poeklski neposrednom, koji se po snazi izraza može .porediti sa Gojinim „Los Kaprićos”, Pikaso je nemilosrdno razgoliltio svoje „junake” sa druge strane: oličenje izdaje koje jaši na