Naša stvarnost

ĐORĐE KOSTIĆ

u odnosu naspram izgovornih glasova i postavio je načelo: «Ot danas sve naše pravopisanje pod ovo dolazi načelo: Piši kao što govoriš. »

4. Merkailo je iz tadanje slovenske azbuke izostavio 18 slova, zadržavajući ,,b“ radi umekšavanja izvesnih konsonanata (H, m, M). Vuk je paku svojoj gramatici predložio da se H,, J spoje sa „b“ i da se na taj način dobije P, »,m> . Zanimljivo je da je Vuk za svoju pismenicu upotrebio azbuku S. Merkaila, za koju kaže da «za Serbski jezik lagša i čistija nemože biti», i da je tek u svom rečniku upotrebio i ove predložene vezane znakove, unevši još |} (iz latinice) i B, te je tako dobio sadašnju ćirilicu.

5. Izvršivši reformu pravopisa, Vuk je postavio i načelo na osnovu koga je ta reforma bila izvršena, naime: «Sovršena azbuka može biti samo ona, koja ima onoliko prosti slova, koliko može biti prosti glasova.» Pod prostim glasom verovatno da je podrazumevao onu glasovnu jedinicu prema kojoj je moguće razlikovati jednu reč od druge. Da je on to verovatno podrazumeva0o, svedoči i njegova težnja da obeleži naročitim atributivnim znacima. (priglasilima) samo one vokale koji, iako pripadaju jednoj vokalnoj «porodici», ipak mogu da služe kao sretstva razlikovanja reči. Uneo 1e akcentske znake (), (), (), (“), Ć), koje je stavljao iznad vokala u pitanju. Ako je Vuk ovo podrazumevao, kao što mi verujemo, on je tada postavio i osnovno načelo teorije «onema», i predložio je azbuku za srpski jezik, koja bi bila izrađena na osnovu fonematskog principa: «Jedan pisani znak za jedan foneme, » (Broad Transcription). Istina, ovo načelo se ne bi slagalo sa njegovom poznatom lozinkom: «Piši kao što govoriš i čita) kao što pišeš», Jer je ovo fonetička transkripcija, (Narrow Transcription).

6. Borba koja se u to vreme bila razvila oko pravopisa, sadržavala je i elemente koji su proisticali iz suprotnosti ove dve postavke: «jedan pisani znak za jedan izgovorni glas», i «jedan pisani znak za jedan foneme». Vuk se jasno izrazio za azbuku koja bi bila zasnovana na fonemima, jer kaže: «Mnogo rieči ima u nas koje kad bi ih sve hteli pismenima razlikovati, to bi nam trebalo nekoliko stotina pismena». I na taj način Je unekoliko i stao protiv načela: «Piši kao što govoriš i čitaj kao što pišeš», odnosno, protiv fonetičke transkripcije (Narrow Transcription), kao praktički nezgodnije, a za fonematsku transkripciju (Broad Transcription), kao praktički mnogo pogodniju. Ovo je razumljivo kad se ima na umu da |e osnovna Vukova pobuda za pravopisne reforme bila želja da pruži olakšice običnom svetu, da se može služiti knjigom, «tako da svaki prostak za nekoliko dana može naučiti pisati i čitati, kao najveći Adelung.»

VUKOV AKCENTSKI SISTEM

7. Primenjivanje fonematske transkripcije (B.T.), kada su bili konsonanti u pitanju zadavalo je teškoća samo radi navike na stari pravopis, ali kada su bili u pitanju vokali, primenjivanje fo-