Naša stvarnost
14 ĐORĐE KOSTIĆ
stavan muzički zbir dovoljan da obrazuje intonacionu sliku svaki„dašnjeg govora.
29. Pošto rečenička intonacija nije samo zbir akcentskih elemenata (koji postoje kao nužni sastavci reči), no pokazuje svoje posebne osobine i javlja se kao obiektivan činilac u vezanom govoru, moramo naročito naglasiti da je nužno utvrditi intonacione elemente (akcentske elemente) u okviru samih reči, da bi se mogli izdvojiti iz rečeničke intonacije oni njeni sastavci koji nisu suštastveno njeni, a utvrditi njene bitne karakteristike.
30. Nužno je odmah istaći, da nije moguće potpuno razdvojiti ulogu intonacionih elemenata, kao akcentskih pratilaca, od njihove uloge u obrazovanju rečeničke intonacije. Ono što bi se moglo nazvati «čistom » i objektivnom intonacionom slikom reči (izolovanih), koja nam je nužna da bi dobili sliku govorne intonacije uopšte, sadrži već u sebi i elemente onog što bi se moglo nazvati opštom slikom govorne intonacije. «Čista» i objektivna slika intonacije govora pokazuje, da je bila obrazovana i od «čiste» intonacione slike reči. Znači, da nije moguće dobiti niti «čistu» sliku govorne intonacije, nezavisno od intonacione slike reči (izolovanih), niti Je pak moguće, s druge strane, dobiti «čistu» intonacionu sliku reči kada su one izolovane. Sledeća hipoteza bi se mogla postaviti: Nije moguće postaviti apsolutne granice uloga intonacionih etlz:mienafa u okviru samih reči (izolovanih ili ne), i njihovih uloga u obrazovanjt rečeničke intonacije. A zaključna hipoteza iz ove postavke bi bila: Nije mogtiće ispitati akcentske osobine našeg jezika izvan rečeničke intonacije, niti je pak moguće ispitati rečeničku intonaciju mimo ispitivanja akceniskih osobina u okviru samih reči.
31. Uzmimo rečenicu «Krsta peva». Reč « Krsta » je akcentski fiksirana, za razliku od «krsta» (n. sin.) i «krsta» (gen. sin.). Ove „dve reči vezane u rečenicu obrazuju padajući intonacioni tip:
— e ae * _—
“Krsta 'Kısta 'peva “peva
Poredimo li intonacione elemente unutar samih reči sa slikom njihove promene pod uticajem rečeničke intonacije, videćemo da zaista postoji jedna karakteristična slika intonacije rečenice, koja je obrazovala padajući ton, a koja nije obrazovana prostim zbirom intonacionih elemenata samih reči.
32. Stavimo li ovu rečenicu u upitan oblik, dobićemo drugu intonacionu sliku, i drugu transformaciju akcentskih elemenata unutar samih reči. Ako je stavimo u eksklamativan vid, dobićemo fakođe drukčiju sliku u pogledu intonacije, i u pogledu intonacione slike samih reči. Ti intonacioni tipovi jedne iskazne, upitne i eksklamativne rečenice, pretrpeće promenu svoje intonacione slike i onda 'ada se intonacioni elementi unutar samih reči zamene. Zamenimo reči