Naša stvarnost

a2 NIKOLA PETROVIĆ

interesuju svi životni problemi, filosof koji svoju misaonu delatnost shvata kao rad koji ima smisla samo onda, ako služi dobru i napretku ljudi.

Napadajući začmalost povincijaliziranog češkog javnog živofa, Masarik nužno dolazi u konflikt sa nacionalnim roman-– tizmom, sa frazerskim istorizmom (po kojemu ie dovolino samo deklamovati o istorijskim pravima jednog naroda), i sa romantičnim rusofilstvom koje čeka pomoć spolja i na taj način koči borbu češkog naroda za slobodu. Nasuprot tim preživelim i reakcionarnim iluzijama, u kojima oportunističko češko visoko gradjanstvo drži široke sloieve malogradjanstva i inteligencije, Masarik stavlia svoje realističko shvatanje društva i istorije. Prilazeći društvenim i kulturnim pojavama bez predrasuda i bez iluzija prošlosti, on sa oštrim kriticizmom izriče svoi sud po svim alkttuelnim pitanjima života češkog naroda.

Bez obzira na to, što Masarik ni tada nije u svojim shvatanjima prešao izvesne okvire, njegova ie delatnost od velikog značaja. Bila je uperena protiv reakcije i zaostalosti i krčila: ie put novim shvatanjima, koja će prerasti okvire Masarikovih ideoloških postavki. „Kao veliki goroseča krčio je put češkom životu kroz prašumu predrasuda, kratkovidosti i jalovog istorizma.” Masarikovo praktično i funkcionalno shvatanie naučnog rada, prisililo ga je da napusti svoi kabinet i da stupi u arenu političke borbe. Njegova težnia da češkom narodu otvori evropske i svetske vidike, njegova borba protiv mračnjaštva, reakcije, uskogrudosti i oportunizma dovela je i morala dovesti do konflikta sa reakcilom i na političkom polju, i to ne samo sa reakcijom habsburškom, već i sa nazadnjacima iz češkog tabora. Zato mu i njegovo istupanje u t.zv. „borbi oko rukopisa”, kada je Masarik hrabro razotkrio falsifikat nekih istorijskih dokumenata, na kojima ije oportunistički i nazadni deo češkog gra· dianstva zasnivao borbu za prava češkog naroda, donosi mržnju domaće reakcije, ali i simpatije nainaprednijeg dela češkog društva.

Prvi Masarikov saveznik je socijalastički orientirano češko radništvo. I, ma da su Masarikovi pozitivizam i naučni socijalizam stajali uvek jedan naspram drugog kao dva suprutno položena ideološka pravca, ipak se putevi radničke klase i putevi velikog demokrate i humaniste Masarika u najkritičnijim trenutcima češke istorije susreću, i ova dva saveznika stupaju zajednički u borbu protiv mračnjaštva i reakcije, okupivši oko sebe sve pozitivne snage društva. Tako se Masarik bori zajedno sa radništvom, kada ono, krajem prošlog veka, vodi borbu za osmočasovni radni dan i za opšte i tajno pravo glasa. Na velikim radničkim skupštinama govori i istupa, sa vodjama radništva, i tada već dobro poznati „profesor Masarik”. A isto tako Masarik se, u svojoi borbi za revolucionarno rešenje Austrijske monarhije, oslanja na malog češkog čoveka, na poštenog inte-