Naša stvarnost

DETINJSTVO

Rasli smo između guvernanii, krizantema Čokolade, poljubaca, maminog miraza

i fale koji se vazda na nešto odlučno sprema. Rasli smo noću i danju,

Danju u famnoj bašli,

Noću u belom krevelu

| uplašeno se čudili svelu flajni, spletaka Sirini, ujni, kujni, tetaka.

Il slrašnih priča dede

O džinu koji pod zemljom,

U rupi,

Ljude jede

Il o seljacima koji govore srpski

Jer su glupi. ~

Noću su nas dobru decu čuvali Anđeli čuvari,

Brave, snovi

Il gradski stražari,

A bog je gledao s vrha ormana Šla radimo rukama

ispod jorgana.

Uzalud, uzaman . . .

U san bi nam se ipak prikrala

Dva sirašna, rutava, gvozdena kepeca i debelim glasom strogo pilala

Ko nam je kazao kako šata i mama, Kako fata i mama

Bez srama,

Kako se prave deca.

Rasli smo žurno bez daha Jureći lestvama dana, Gonjeni nemirom sfraha

Il molili se i čekali puni nade Da nam šic pre,

'Da nam već jednom

Niknu brkovezi i brade

U znak, da iver ne pada Daleko od klade.