Naša stvarnost

TEORIJA OSTRVA 135

nišiva i zemljišta, kao proizvodne i društvene sredine. Drugim rečima, uz svako islicanje fakta prenaseljenosti polrebno je iražili dokaze da nema više mogućnosli da se povećava proizvodnosi zemlje i mora sa savremenijom i prilagođenom fehnikom i racionalnijom organizacijom rada i živola. Tek tada bi se moglo primili da je potreba za proslorom sivarna polreba; inače, kao šlo je to slučaj u praksi do danas, to je obično polreba jedne određene polilike, doktrine ili društvenog tipa.

Kao što se vidi, ne postoji geografska i oslrvska fatalnos! za ljude i ljudsko društvo. Čovek nije rob nikakvih zemljišnih i oslrvskih nužnosti. On je gospodar i upravljač njihov. Svojim radom, svojom fehnikom, svojim znanjem i inteligencijom, voljom i svojim unapred poslavljenim i svesnim idealima, on menja slfalno zemlju i sve fafalnosli, prelazeći fako iz carslva nužde u carslvo sivaranja i slobode. Jer je čovek u krajnjoj analizi tvorac svoje islorije. A ljudska istorija nije u osnovi ništa drugo nego dug, fežak, česlo hragičan ali ujedno i veličansiven niz postepenih oslobođenja ljudskog drušiva od svih prepreka i falalizma na putu da

čovek konačno poslane gospodar celokupne okoline i prirode. dr. Jovan ĐORĐEVIĆ

ia |N

Vincent Van Gogh: Seljak