Naša stvarnost

POČEĆI STUDENTSKOG POKRETA KOD NAS

1847, dakle pre devedeset godina, osnovana je na Liceju „Družina mladeži srpske”, a 1876, dakle pre sedamdeset godina, osnovano je Udruženje velikoškolaca „Pobrafimsivo”. Pojava i rad ova dva udruženja su od vrlo velikog značaja ne samo za studeniski pokret, već u opšle za politički i kuliurni razvoj Srbije u develnaestom veku. U „Družini mladeži srpske” vaspilalo se jedno pokolenje koje je, prihvatajući ideje liberalizma i uzimajući ih za osnov svoje poliličke i kullurne delatnosti, postalo veoma značajan faklor u čitavom jednom periodu borbe koju je srpski narod vodio za svoja građanska i nacionalna prava. U „Bralimsivu” Svelozar Marković je našao svoje prve saradnike za rad na širenju narodnjačko socijalističkih ideja. Ne ulazeći dublje u rasmafranje ideoloških stavova ove dve generacije, mi ćemo u ovom članku govorili samo o njihovoj akciji koja je, bez obzira na njen društveni efekat, bila inspirisana velikom ljubavlju prema narodu, prema slobodi, prema čoveku uopšte.

*

Nova srpska država nije poslala kao seljačka država, ma da su seljaci podigli oba srpska ustanka. Oslobođenje od Turaka izvršilo je seljašivo, njegovo je delo obaranje osmanljiskog drušivenog i ekonomskog sistema, ali ono nije imalo uslova da organizuje svoju državu, a građanska klasa još nije bila razvijena. U fakvoj siluaciji birokratija je imala veoma važnu društvenu funkciju. Ona nije zamenila buržoaziju, nifi je stvorila neki svoj, birokrafski sistem vladavine. Birokralija je bila samo oslonac mladoj građanskoj klasi, a birokratski sistem stvarao je ekonomske, drušlvene i političke uslove za njeno formiranje i za prvo pribiranje kapitala.

Stanje posle hališerifa od 1833 odlikuje se opštom nesigurnošću koja je stvorena zauzimanjem zemljišta, sve jačim prodiranjem novčane privrede i propadanjem sfare srpske zadruge kao posledicama konačnog ukidanja spahiskog sistema. Ustavobranifelji kada su došli na vlast nastoje da srede to stanje izdavanjem zakona kojima je cilj da urede imovinsko-pravne odnose i fo na bazi novog, individualističkog shvalanja. Naravno, za izdavanje i izvršenje fih zakona bio je pofreban jedan žiroko razgranali aparat sposoban da obuhvati čitav drušiveni živof koji se počeo razvijafi na bazi individualnog poseda i novčane privrede. Taj aparaš je seljaštvu bio nesnosan, jer pod furskom vlašću država nije delovala kao organizacija, kao stega. Seljaci su živeli u svojim za-

44%