Naša stvarnost

164 RATKO MITROVIĆ

drugama, zadržavajući na taj način prastare forme svog drušivenog života, a međusobne odnose rešavali su sami; država se u njih nije mešala. Radi toga je organizovanje birokratskog aparata u novoj srpskoj državi nailazilo na veliki otpor seljaka, koji dolazi do izraza na svim Narodnim skupšlinama.

Izdržavanje novog državnog aparala palo je na feret seljaščvu. | ne samo fo, kroz taj aparat i pomoću njega stvarao se i prvi bankarski kapital od buržoaskih suficita skoncenfrisanih u Srbiji. Do kredita iz državne kase, kao i iz ostalih kasa i fondova, dolazili su golovo samo činovnici i drugi imućni ljudi. Seljak je bio osfavljen zelenašu, a novac mu je bio sve polrebniji, novčana privreda probijala je sebi puf. Kredit dobijen iz državne kase upolrebljen je kako u frgovini, tako i za davanje u zajam seljacima uz zelenaški interes. Osnivanjem Uprave fondova pod knezom Mihailom seljašlvo ništa nije dobilo, tim je bila izvršena samo koncenfracija dotadanjih kreditnih ustanova, a stari sistem kreditiranja ostao je u osnovi nepromenjen. Seljašivo je, dakle, stvorilo uslove za postanak nove srpske države, i izdržava jedan ogromni državni aparal, a faj aparat je poslužio stvaranju kapifala, a s fim i građanske klase u novoj Srbiji. Za pun razvoi arađanske klase bila je pofrebna izgradnja domaće industrije, ali ta izgradnja nije bila moguća usled nedovoljnosfi i nespremnosti pribranog kapišala, usled straha i oramzivosti zelenaša i frgovaca, šlo se izraža– valo u preferanoj birokratizaciji unufarnje uprave i u mlitavo vođenoj spoljnoj polilici. Zato liberalna opozicija nije bila proliv birokratije uopšfe; ona je bila samo proliv njenih preferanosfi, i proliv njenog naginjanja prema Turskoi i prema Ausfrji, jer su tursko-austrijski ugovori, vezujući i Srbiju kao fursku pokrajinu, onemoqućavali njeno ekonomsko osamosfaljavanje, u prvom redu razvitak njene industrije.

U cilju organizovanja birokratskog aparata ustavobranilfeljski režim forsirao je osnivanje škola, kako bi se činovnički kadar popunio sfručnim i spremnim ljudima. Čitava prosvefna politika ustavobranileljskog režima išla je u pravcu sfvaranja činovnika i to takvih koji su bili najviše pofrebni ondašnjoj državnoj organizaciji. Fakultet koji se prvi počeo formirali bio je pravni fakultet; velika većina studenata, koje je država slala na sfranu kao svoje pilomce, sludirali su prava. Državi koja se fek organizovala, u kojoj se izvršio prevrat društvenih i ekonomskih odnosa, pravnici su bili potrebni da postave osnovni poredak i da sivore i rade u organizaciji za čuvanje fog porefka. Ali baš ta mlada infeligencija stvorila je prvu načelnu opoziciju birokraiskom sistemu. Ponikla iz naroda, ona je videla rđave posledice birokraftskog sistema na selu, a zadojena liberalnim idejama sa Zapada, gde su mnogi njeni pripadnici sludirali, ona je poslala prolivnik birokratskog sistema, kojemu je frebalo da služi. Uz to velikaška politika, koja je silnim infrigama sve više vezivala Srbiju za Tursku, našla je u mladoj infeligenciji svog odlučnog prolivnika. Liberalizam i na-