Naša stvarnost

172 | DUŠAN MATIĆ

da ostavi fakav ulisak, — koji su kod nas, dosfa refki, pokušavali da budu kulturni tvorci, nosioci naprednije misli i jedne čovečan–skije delatnosti.

Za poslednje četiri godine, G. Stefanović porekao je „od az do ižice” sve ono šlo je fokom svog dugog javnog rada islicao kao svoja najinfimnija ubeđenja. Demokrala, više nego lo, republikanac, on se prevara, kako je fo već rečeno, „preko noć” u branioca antlidemokrašskih shvatanja, u besnog pobornika toialitarnih režima. „Universalno obrazovan čovek” i „jedan od najkullurnijih ljudi kod nas”, kako je voleo sebe da smalra (sefimo se njegovog govora na Međunarodnom kongresu Pen-klubova u Dubrovniku, izgovorenog na čeliri jezika), on u idejama Crnjanskog pokušava da pravda spaljivanje knjiga. On, koji je pisao u Triumfu Venere:

- ~ ... Zatim: kako kruži

ARE <

Kroz vasionu celu isto biće, I kako se sve u nj stapa i sliva...

opet „preko noć”, preivara se u besomučnog rasislu, i piše:

„Neki od najviših genija čovečansiva imali su jake i znaine dinarske primese... Primeri Getea, Betovena, Pelefia, Hegela i mnogih drugih mogu se navesli u poivrdu toga.”

I dalje, u istom rasisličkom i hegemonisličkom duhu:

„la misija u nacionalnom pogledu znači slaviziranje ovih krajeva Evrope, u rasnom pogledu znači alirmiranje u kulluri Evrope jednog boljeg, višeg, herojskog i humanog u isli mah, dinarskog fipa čoveka... Mora doista izgledati značajno, da baš oni krajevi Jugoslavije pokazuju najviši krvni indeks, gde su državolvorne sile, kao u prošlosti, tako i u novije doba sve do današnjih dana, najvidnije dejsivovale i dejstvuju . . .”.

Prevodilac Šekspira, Poa i Uajlda, najpoznaliji anglofil kod nas, opet „preko noć” (ne želimo da ulazimo u sumnjive razloge koji su ga rukovodili u toj sivari), preivara se. u ljubilelja jezika na kome su pisali Dante, Bokačo, Manconi, i umesfo prevoda ita-– lijanskih pesnika, kao što je uvek do sada činio u svom prevodilačkom radu, daje nam „aulorizovani” prevod Korporativne države. Hvala. On koji se još 1933 hvalio socijalizmom svoje mladosli, opet „preko noć”, poslaje „drug” u Ljolićevoj Otadžbini.

Sve {o dovoljno pokazuje na kojoj se strani danas nalazi G. Stefanović, i bilo bi zaista polrebno da sve fo zaboravimo što je danas nemoguće — pa da bismo mogli da govorimo mirno o prevodiocu i pesniku, da bismo mogli danas da se frudimo da obeležavamo lačno meslio koje mu pripada u našoj poeziji i našoj kulljuri.

Danas, mi vidimo u G. Slefanoviću, pre svega, i samo fo, čoveka koji je sasvim prešao na slranu onih koji su neprijatelji i poezije i kullure, i istine i naroda, čoveka koji je postao prolivnik svega onog šlo je napredno, čoveka čija je odgovornost u toliko veća što ima za sobom frideset i pet godina javnog rada,