Naša stvarnost

188 LJUDI — DOGAĐAJI — KNJIGE

roku od nekoliko meseci zadivljujući broj poselilaca od preko milion zainlTeresovanih. Nije zadatak ovog ekspozea da ispiluje psihološku pozadinu fog ogromnog inferesovanja. Ali za ovo inferesovanje besumnje ima manje da se zahvali senzaciji negalivnoga, nego baš naproliv može da se smalra kao izraz inferesovanja i solidarnosti jedne kuliurne zajednice, osuđene na ćutanje, sa jedino živim i neefemernim osfvarenjima savremene nemačke umefnosti.

Prikaz jedne situacije

U sva vremenz, pogolovu na raskrsnicama kullurno-islorijskih preloma, diskutovalo se o pulevima i o preobražaju formi i umelnosti. Uvek je pored znalačkih i smelih prodora profiv vremenskih granica konzervaiivne krafkovidosti bilo eksfremističkih zastupanja, koja su kasnije prevaziđena i vraćena u okvire istorijske nužnosti.

Uvek je bilo konzervalivno-preživelih shvatanja koja su se zabarikadirala proliv novoga, i širokogrudne pripravnosfi, želje da se shvaie i slede putevi saznanja i slivaralačkih borbi umeinosfi. Nikad, međutim, dosad nije čitava jedna generacija umehlnika sivljena van zakona, nikada jedna epoha umelnosti u celini zakonski prokažena i osuđena na malerjalno i duhovno umiranje od gladi.

Ne znamo šfla će na prosiranom području evropske umetnosti, nikle iz polresnih doživljaja kriza, ratova i razaranja, dosegnuti do relativne večnosti našeg pojma o vremenu. Baš zafo šlo fo ne znamo želimo da zaštihnički stanemo pred oslvarenja jedne žive i darovite grupe ljudi, koja nastoji da sredsivima svoje umelnosti odrazi sliku i islinu svoga doba.

Svaka slopa u oblasti postignuća naše umehfnosli izvojevana je u foku vremena beskrajnim naporima i požrivovanim činom. Mnoge su žrive podnesene da bi se proširile ukočene i zamrzle granice umefničke svesli, da bi se našla sve nova i nova gledišta, diferenciraniji metodi oblikovanja u umefnoslima. Ne možemo na ovome mesiu u pojedinostima da obeležimo razvojne elape slikarsiva šio vode kroz generacije. Ali put od Courbet-a do Manet-a, od Cezanne-a do Mahisse-a, od Van Gogh-a do Picassa poslao je već neosporni saslavni deo evropske kullurne baštine, i svaki čovek koji ima ikakve veze sa umefnošću razumeće da ne možemo učenike, naslednike, drugove i izvršifelje jedne revolucije umelnosti odbaciti, niti dozvoliti da ih fretiraju kao zločince ili ludake, zafo šio drukčije slikaju nego što je fo po volji nekim zvaničnim instancama.

Poništena umefnost:

U zvaničnom govoru održanom pri olivaranju velike nemačke umelničke izložbe 1937 kaže se: „Ofvaranjem ove izložbe počeo je kraj nemačke umelničke oblesavelosli a fime i unutrašnja kultura našeg naroda. Olsad ćemo da vodimo nemilosrdan rat čišćenja . . . |

Ova pretnja nije upućena onima što su već bili zastupljeni u specijalnoj izložbi „Izopačena umefnos!”, priređenoj u okviru velike umefničke izložbe, Ona je upućena proliv svih onih koje dosad još nije dohvatila cenzura Rajha i koji se još uvek nisu polpuno i do krajnjih granica prilagodili umefničkom ukusu kulturnih komora Rajha.

Nova zakonitost državno obznanjene volje za umešnosti ne izražava se

"