Naša stvarnost

24 ADAM PRIBIĆEVIĆ

— Da mi je, da dižem leli u četiri sata nju ili njenu decu, i šaljem govedima, po hladnim, rosnim jufrima bose i u prnjicama, da salima stoje uz njih, da na vrućini jure za njima, kad se uširkijaju, da kisnu uz njih, da cvokoću u hladne dane proleća i jeseni, da im zimi seku seno, slamu i kukuruzovinu u smradnoj štali, da ih čiste, puneći noseve, usla i uši prašinom od balege, da kidaju đubre ispod njih, da im peru ubalegana vimena i muzu ih, OsObilo kad navali muha, da mućkaju pular i nose salima daleko pežice na pazar i furaju u gospodska usla, pronoseći ispod svoga nosa, željnog i samog mirisa! Onda bi one znale ceniti pular i drukčije bi ga cenile nego mi, jer njihova jedna sekunda vredi koliko ceo dan našeg rada.

Pšenica raste kao i druga frava; stoka se diže sama, kao 1 druga divlja živolinja; živina se hrani sama, a jaja se kupe kao iz vrapčijeg gnezda; dok drveće raste kao i šuma. Ukraiko: seljak spava, a kukuruz mu rasle, pri fome se zaboravlja da rastu i kamale i kirije i plate i dividende dok gospoda spavaju, samo s većom koristi i lakoćom, no seljački kukuruz.

A kad ukažele prstom na jadno odelo seljaka, na njihove ladne stanove, na ispijena lica i užagrene oči, onda čujete ili: ne umeju, sirofi, da udese ni stana ni da ugotove hrane; ili: more, cicije su, neće ni da se najedu, no furaju pare u čarapu; ili: poždetaše sve o slavama, daćama, svadbama, krštenjima, a posle gladuju!

Sve je to i mnogo još drugog naša vašinglonska krava, nepoznafa sfvar većem delu našeg gospodskog reda. A najnepoznalija je slvar da je seljački svet svega toga svestan, da on sve fo i le kako dobro zna, o svemu tome misli i iz svega foga povlači svoje zaključke i sudove, dakle da on duhovno ne spava.

I fu je prvo veliko značenje izložbe ovih seljaka slikara.

Ima izuzetaka od pojedinca do pojedinca, od kraja do kraja. Vama su fi izuzeci bolje poznalfi, jer seljačka aristokrafija, u glavnom, dolazi u dodir sa višim redom, s gospodom, a seoski prolelarijat ili poluprolelarijah već manje. Zato je vaša prefstava o živolu sela i s te sfrane iskrivljena.

Ali golema većina naših seljaka živi onako kako su vam faj ivo! prikazali kičicom i perom ovi seljaci-umefnici. l, golema većina naših seljaka svesna je da je takav život za njih nepravda, da je u opreci, kako seljaci kažu, s božjim i pravim ljudskim redom, nasrtaj na moralni poredak i sablazan vršena pred ollarom rada.

Da, to je živol, slvarni živof, a ne samo umeiničko podvlačenje njegovih najfamnijih strana. Dobro bi bilo da gornji red na= šeg društva tome poveruje.

S druge sfrane, šta bolje od ove izložbe pokazuje koliku vrednost prestavlja za nas proširenje i produbljenje naše duhovne fronfe, uvlačenje šfo širih redova u duhovni život i infenziviranje toga duhovnog života, njegovo produbljavanje?