Naša stvarnost

NADA 31

ko suviše... vi sle imali suviše sreće, recimo. Jedan čovek kao on, Garsija, ne zna baš tačno šta fo znači biti ponižen. Il, evo, šfa mogu da fi kažem. Suproino od toga, od poniženja, kako on kaže, nije jednakost. Razumeli su ipak nešto ti Francuzi, sa svojim glupim natpisima na opšlinskim zidovima, jer, suprotno vređaju, braistvo je.”

Kroz olvorena vrafa velike sale ranjenici, čije su ruke bile u gipsu, išli su, sa svojom rukom uvijenom u plalno koju su držali daleko od fela, podržavanom daščicom, kao violiniste sa violinom na ramenu. A ovi su ranjenici bili najuzbudljiviji od svih. Izgeda kao da ruka u gipsu čini jedan pokref, i kao da su sve ove violiniste-fanfomi, noseći ispred sebe svoje nepokrelne i umofane ruke, išli, slični kipovima, koje neko gura kroz fišinu akvarijuma, pojačanu pofajnim zujanjem muva. (Prevele P. i P.) Andrć MALRAUX

| Vilim Svečnjak: Gozba