Naša stvarnost

O

BORBAŠI ! KULTURA 201

BORBAŠI I KULTURA

Vjerovali ili ne... borbaši su objavili „kulturni deo programa svoje siranke” — nekulfurni dio njihovog programa poznat je već odavno.

„Kulturni deo programa borbaša” izložio je, prvo, kao predavanje „,na zabavi borbaša u Novom Sadu u hofel Sloboda” znamenifi pisac feljtona, „veliki” pisac „malih romana”, član Izvršnog odbora Jugoslovenske narodne stranke, gospodin Vojin Puljević. Poslije je fo „predavanje” štampano kao zasebna brošura. :

Poznata je sivar da borbaši vole zdrave i jedre ljude — da bi imali po čemu da udare. „Zdrava i jedra država počiva na zdravim i jedrim porodicama, a porodica će biti zdrava i jedra ako je vezuje rođeni dom i ako svako u svome domu nađe sve polrebne udobnosti”. | da bi povezali porodice za domove, borbaši su riješili da te domove snabdiju svim pofrebnim udobnosfima.

„Poznata je stvar da program Jugoslovenske narodne slfranke nije jedno uzano partisko načelo grupice poliličara,, nego jedna obimna teorija koja se prostire (kao mora!) na politički, ekonomski, kulturni i socijalni život naše efadžbine" (K. d. p., str .5). |I kada je sve fo vaistinu poznato, neka nas ne fudi “što borbaši imaju, pored nekulturnog, i kulturni dio svojeg programa, neka nas ne čudi ni sam faj program...

Pošto su ulvrdili duboku mudrost da „kultura neće da ide sama”, nego da „treba da se nosi”, oni su riješili da nose kulfuru. Time su riješili pifanje kulture.

Pošto su ulvrdili da Vojvodina ima nezdrave kuće, oni su olškrili i uzroke fe pojave. Nedoslaje, naime, „malo polsfreka i upustava... jedan građevinski plan, jak nadzor i dobar pul”. Treba dakle pod jakim nadzorom skupiti ljude, napraviti im građevinski plan, povesli ih putem u mašu — i elo, golov je „zdravi dom”. Ljudi su od polshreka i upuslava umiješali malfer, od plana izrezali cigle, od nadzora dobili rogove (za kuće)... | to pitanje je riješeno.

Pošto su ulfvrdili da „u nekim krajevima naše zemlje ljudi i sioka žive u jednoj odaji” i da „vrlo često noćevaju svi u istoj prostoriji i staro i mlado i zdravo i bolesno”, oni su poslavili pitanje: „Zar je kod nas zemlja pre-

naseljena i fako skupa, da nema ko gde leći? Ili možda nema ko o tome da vodi brigu?! Na lo pitanje odgovorili su, da ima ko da vodi brigu, jer zašto je bog stvorio borbaše nego da vode nadzor — ali oni još nijesu

na vladi. A čim dođu, pitanje je riješeno: naša zemlja nije prenaseljena, pa: razmak! razmak! — i lezi gdje se ko našao!

Pošlo su ulvrdili da „u brigu za seljački dom' dolazi i pitanje vode i osvelljenja” i da ima mnogo krajeva koji „nemaju dobre vode”, „dok drugi krševiti krajevi” imaju vode (pij der, rode!), „ali osvelljavaju se lučem drvelom — ili lojanom svećom”, donijeli su riješenje i po fom pitanju: „Valja obavestili naš seoski svet da je elekfrično osvelljenje najzdravije i najjeftinije”. Tako je riješeno i čelvrto pitanje. Hođera reče da bude svijetlo — i bi svijello!

Pošto su ulvrdilđi da se „refko svakodnevno kuva u svakoj seljačkoj kući”, da ih „ima dosta koje nemaju šla kuvati” i da ima puno imućnih